Џез – Стогодишњица рођења Џона Колтрејна

Када је Џон Колтрејн 1965. објавио албум „A Love Supreme”, био је на врхунцу своје славе. На овом издању легендарни саксофониста је успешно спојио своју виртуозност и комплексне свирачке идеје са аранжерским оквиром који је био довољно питак за просечног слушаоца џеза тог времена. Но Колтрејн се никада није руководио комерцијалним мотивима и већ током наредних месеци је наставио да снима и објављује албуме који ће означити нову етапу у његовој каријери, окренуту ка експерименту, фри-џезу и спиритуалним стремљењима.

Након његове преране смрти 1967, многи снимци које је забележио у последњим недељама живота објављивани су и годинама касније. Један од таквих албума је и „Interstellar Space”, дуо албум који је снимио са бубњарем Рашидом Алијем, својим важним сарадником у периоду транзиције и проширења чувеног Колтрејновог квартета из прве половине шездесетих. Ово издање објавио је Impulse! 1974. године, да би се двехиљадитих појавило и проширено CD издање са снимком комплетног студијског сешна.

Како ће се касније испоставити, Рашид Али није био обавештен да ће снимати дуо албум са Колтрејном. Једноставно је дошао на договорени студијски сешн очекујући читав бенд, али није било никога сем чувеног саксофонисте. Није било ни зацртаног плана, сем Колтрејнове инструкције да свира „шта год жели”.

У Колтрејновој каријери, Рашид Али је био важан као бубњар спреман да се одмакне од класичног ритмичког пулса и стила којим је свирао Елвин Џоунс. „Interstellar Space” у том смислу није албум у којем Колтрејн солира, а бубњар га прати, већ издање на којем обојица музичара заједничким снагама крећу у непознато, у тоталну импровизацију. Био је то врло смео подухват чак и за тадашње фри-џез стандарде, јер није лако испунити више од тридесет минута времена солоима без ритмичке структуре, баса и хармонских инструмената. Наравно, испоставиће се да је Колтрејн музичар који кроз овакав стилски оквир навигира се великом лакоћом и врхунским ауторитетом, сипајући салве хармонски узбудљивих солажа прошараних аликвотним тоновима.

Рашид Али је у каснијим разговорима сматрао да би свирао боље да се припремио за Колтрејнов концепт; но управо из ове непредвидивости и слободе изродио се један од најособенијих албума у историји џеза.

Аутор Никола Марковић.