Жене у музици – Ида Хендел

У животу који је трајао пуних девет деценија обухватајући највећи део двадесетог века, Ида Хендел је изградила репутацију истакнуте виолинисткиње чије су интерпретације плениле израженом емотивношћу, беспрекорном интонацијом и техничком перфекцијом. Била је инспирација млађим извођачима попут Ане-Софи Мутер, Дејвида Герета и Максима Венгерова, композиторима који су јој посвећивали дела, али и љубитељима музике, будући на велики дискографски опус и концерте које је за живота реализовала.

Рођена 15. децембра 1928. године у пољском граду Хелму, Ида Хендел је уз своју старију сестру Алису одрастала у сиромашном окружењу, у јеврејској породици. Њихов отац био је портретиста и виолиниста-аматер, који је имао жељу да образује своје ћерке, те да оне буду виолинисткиње. У интервјуу који је водила са Стивеном Исерлисом у Вигмор холу у Лондону 25. фебруара 2012. године, Ида Хендел је у шаљивом тону испричала како је за девети рођендан отац поклонио њеној сестри виолину, а она је била изричита у ставу да не жели да свира. Ипак, трогодишња Ида је узела виолину у руке и почела интуитивно да музицира, што је родитеље задивило, па је, по очевој жељи, одмах започела школовање на Конзерваторијуму у Варшави. Потом је боравила у Немачкој, Паризу и Лондону где је њен таленат препознао мађарски виолиниста и педагог Карл Флеш, назвавши је чудом од детета, као и Ђорђе Енеску који је младој уметници помогао да спозна дубински смисао сваког дела које изводи, односно, како је и сама једном приликом истакла, „да разуме његову анатомију".

Када је имала само седам година, 1935, освојила је седму награду на првом одржаном такмичењу Вијењавски, а тада шеснаестогодишња Жинет Неве је овенчана првом наградом. Младе уметнице су се одмах спријатељиле, а њихово пријатељство је трајало све до трагичне смрти Жинет Неве 1949. године. Дебитантски наступ у Лондону уследио је 1937. када је у Ројал Алберт холу изводила солистичку деоницу у Бетовеновом Виолинском концерту. Том приликом за диригентским пултом је био Хенри Вуд. Задивљен талентом младе уметнице, Вуд јој је омогућио честе наступе на Промсовим концертима, а убрзо је постала и једна од омиљених уметница овог престижног фестивала на којем је музицирала чак 68 пута.

У освит Другог светског рата породица Хендел се, због свог јеврејског порекла, преселила у Енглеску, а током рата Ида је редовно музицирала на концертима у Националној галерији у Лондону које је организовала пијанисткиња Мајра Хес, а често је свирала и за савезничке трупе. Године 1940. постала је британска држављанка потипсавши и ексклузиван уговор са продукцијском кућом Дека.

Међународни концертну турнеју у Америци започела је 1946, да би се већ 1952. године са породицом преселила у Канаду. Поред Израелске филхармоније са којом је исте године дебитовала, Ида Хендел је започела и дугогодишњу сарадњу са другим великим светским ансамблима и диригентима. У Лондону је 1970. објавила и своју аутобиографију под насловом Жена са виолином, а девет година доцније преселила се на Флориду.

Поред бројних признања којима је за живота овенчана, Ида Хендел је 1982. године освојила награду Сибелијус за маестралну интерпретацију Виолинског концерта овог финског композитора. Краљица Елизабета Друга ју је 1991. године промовисала у Команданта реда британског царства, а 2000. именована је и за чланицу Краљевског музичког колеџа у Лондону.

Преминула је на Флориди, 1. јула 2020. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић