Бојан Јовановић: Митска аура смрти. Демонизована жена

У својим антрополошким истраживањима обједињеним под насловом Митска аура смрти, Бојан Јовановић разматра феномене демонизације и сакрализације у контексту примарног људског страха, то јест страха од смрти, који посебно долази до изражаја у кризним ситуацијама различите врсте. Сходно томе, аутор ће се кроз бројне примере у нашој писаној и усменој традицији бавити представама вампира, вештица и светица, као и темом косовског мита и оживљавања паганства, како би пружио етно-антрополошко, али и социо-психолошко објашњење ових појава.

У одељку „Демонизована жена" Бојан Јовановић пише: „За разлику од периода кризе када опчињеност натприродним добија значење негативног, у време уобичајеног живота опседнути појединци добијају и другачији статус у заједници. Зависно од постојећих социјалних прилика, необично понашање и душевно стање појединца ће добити и одговарајуће значење. Пример таквог односа је и један догађај у Србији с краја 19. века. Обавештавајући начелника округа о стању просвете и просвећености у народу, тадашњи начелник нишког среза В. Вукотић у свом писму из 1880. године износи и случај залутале и шашаве девојке Маре која је осванула у граду, не знајући ни чија је, ни одакле је. Да би утврдили одакле је девојка пристигла, начелник округа је водио од села до села како би је евентуално житељи тих места препознали, задржали и даље се старали о њој. Сви одбијају да је прихвате, осим житеља села Малча који у њој виде оличење Свете Петке, што је повод њеном враћању у град у којем се њен неразумљив говор тумачи као наредба да се улице почисте и насеља урбанистички уреде. Живот у граду почиње да се одвија боље него до тада, али ову идилу прекида наредба министарства да се наводна светица уклони... Затечена у стању лиминиоидне статусне неодређености својствене појединцима са социјалне и животне маргине, девојка која се мистериозно обрела у граду није припадала ни житељима града, али ни становницима околних насеља. Путовање на које креће у пратњи власти са циљем утврђивања њеног идентитета, завршава се њеном сакрализацијом симболисаном ауром народне светице. Није тешко претпоставити како би иста ова девојка у битно промењеним социјалним и животним приликама обележеним кризом у граду, уместо светице, лако добила дијаметрално друго значење и била проглашена вештицом".

У сутрашњој емисији овог циклуса можете слушaти одељак „Косовски мит и царство небеско" из овог Јовановићевог текста.

Читала је Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.