Разум и осећајност - Композиције за харфу за Марију Антоанету
Сушаћете дела објављена на албуму под називом „Краљица харфа“ Гзавијеа д Местра и ансамбла Цветне уметности под управом Вилијама Кристија.
Када је млада аустријска надвојвоткиња Марија Антоанета дошла на француски двор 1770. године, са собом је донела харфу - инструмент који је дуго био сматран аматерским и везаним искључиво за салоне добро образованих аристократкиња. Захваљујући будућој краљици, која је сваког дана вежбала свирање на харфи, овај инструмент је доживео ренесансу и популарност без преседана, која је довела до настанка обимног репертоара након 1760. године. Композитори и извођачи су се сјатили са свих страна у Версај, како би посветили дела краљици, која су потом била извођена на изузетно популарним Духовним концертима.
На почетку емисије ћете чути Концерт за харфу број 5 у Бе дуру Жан-Батиста Крумхолца, чешког композитора и харфисте који је музику учио код Георга Кристофа Вагензајла. Од 1773. до 1776. године Крумхолц је радио као харфиста оркестра у Естерхази, а на Хајднов наговор, потом се упутио на велику европску турнеју. У Паризу је блиско сарађивао са градитељима харфи, Жан Анријем Надерманом и Себастијеном Ераром, усавршавајући дизајн и конструкцију инструмента. Током његовог живота, објављено је 18 дела за харфу у којима је Крумхолц изнова померао границе овог жичаног инструмента, искоришћавајући у потпуности његов експресивни потенцијал.
У емисији ћете чути и Концерт број 1 у Еф дуру опус 9 Јохана Давида Хермана. Овај немачки композитор се од 1785. године настанио у Паризу, где је захваљујући успеху који је његов концерт постигао на Духовним концертима, постао приватни учитељ краљице Марије Антоанете. Интересантно је да је Херман био први композитор који је компоновао за овај инструмент, а да га није и сам свирао. Стога не треба да изненади то што је деоница харфе, суштински написана „пијанисткички" - да би се извела са релативном лакоћом, било је потребно инструмент наштимовати у Ас дуру уместо уобичајеном Ес дуру, како и на довитљив начин користити педале, како би се избегли хроматски покрети, што се често дешавало када би композитори имали на уму неки други инструмент, док су писали за харфу.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари