Премијера

Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''

Протекао је век од свечаног отварања Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'' у Београду. Једна од највећих научних библиотека на Балкану, која је у служби грађана и академске заједнице, али и као установа културе од националног значаја која се стара о културно-историјском наслеђу Србије, отворила је врата здања 24. маја 1926. године. Овај датум се узима као почетак, али њено постојање сеже деценијама уназад, до Лицеја Кнежевине Србије који је основан 1838. у тадашњој престоници – Крагујевцу, да би неколико година касније школа била премештена у Београд, а са њом и књижни фонд.

Код два бела голуба

Autor:
Бранка Селаковић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Све епизоде серијала Аудио подкаст

Када је Лицеј прерастао у Велику школу из које се 1905. развио Универзитет, реформисана је и библиотека. Велика школа је имала централну и неколико семинарских библиотека. Централна је са оснивањем високошколске установе расформирана услед недостатка средстава, али убрзо је уочена потреба за општом научном институцијом која ће да сакупи све књиге и научне радове који ће послужити новим генерацијама ученика и студената. Формирање такве институције омела су ратна збивања, али се по окончању Првог светског рата наставио рад на образовном и духовном уздизању. Личности које су стајале иза овако важне иницијативе били су тадашњи ректор Јован Цвијић, затим професори Павле Поповић, Веселин Чајкановић и Александар Белић који су били чланови комисије за оснивање Универзитетске библиотеке.

Идеју су сматрали исправном умни људи тога доба, те су радо похитали у помоћ. Није било лако сакупити огромна средстава потребна за изградњу објекта, нарочито у земљи која се морала изградити готово од темеља, али управа Карнегијеве задужбине је, захваљујући утицају дипломате Славка Грујића и професора и научника Михаила Пупина, српској влади поклонила 100 000 долара.

За првог управника још јануара 1921. године именован је историчар књижевности, преводилац и писац Урош Џонић. На тој позицији остао је до почетка Другог светског рата када је део простора библиотеке узурпирала немачка војска, али су запослени успели добрим делом да сачувају фонд. Одмах по окончању окупације, на чело Универзитетске библиотеке дошла је Милица Продановић која је била библиотекар и један од оснивача Друштва библиотекара Србије. За време њеног мандата, 1946. године када се обележавало сто година од рођења социјалисте и политичког активисте Светозара Марковића, библиотека је понела његово име.

Данас је на месту управника Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'' универзитетски професор, историчар књижевности и књижевни критичар Александар Јерков којег смо поводом јубилеја, сто година ове институције, угостили у емисији ''Код два бела голуба''.

Музикча уредница: Марија Радојевић

Ауторка и уредница емисије: Бранка Селаковић