четвртак, 14.05.2026, 21:30 -> 15:51
Музика вива – 34. Међународна трибина композитора у Београду
Пратићете дела изведена на концерту одржаном 30. септембра у галерији Артгет, када су представљена остварења Андреје Андрића, Ане Казимић, Матеје Николића, Вељка Ненадића, Светлане Савић и Балаша Кечкеша.
Концерт је започео делом Cloudspotting, односно Посматрање облака Андреје Андрића. Овај спрски композитор и програмер који живи и ради у Данској, бави се истражвањем додирних тачака између математичких процеса, интуиције и случаја у својим остварењима. У композицији Cloudspotting, он користи секвенцу од једанаест разложених акорда, коју циклично понавља десет пута, али са продужавањем при сваком наредном понављању. На тај начин долази до стварања „генеративног звучог пејзажа”, над којим „лебди” деоница виолине, подсећајући на споро путовање облака преко неба.
Потом следи остварење Контрафорте за контрабас и клавир Ане Казимић. Ова ауторка је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, а на Факултету музичке уметности у Београду, докторирала је у класи Зорана Ерића. Данас ради као доцент на Факултету уметности у Нишу. Како наводи у програмској књижици фестивала, „композиција Контрафорте за контрабас и клавир у три става, са различитим видовима комуникације између ова два инструмента и различитим композиционим техникама, представља прво истраживање ауторке у оквирима овог дуа”.
У наставку концерта одржаног 30. септембра у галерији Артгет, уследила је композиција Inharmonic refractions Матеје Николића. Овај уметник је музичко образовање започео свирајући виолончело, да би потом студирао композицију у класи Бранке Поповић. Композиција Inharmonic refractions написана је за клавир, а њен назив потиче од концепта инхармоничности, који подразумева одступање одређених тонова аликвотног низа од њиховог физички савршеног распореда. Иако је клавир темперован инструмент, начин произвођења звука и код њега неминовно ствара одређену количину инхармоничнаости, те Николић овај аспект посматра као „непредвидиви елемент” и извор инспирације.
Талентовани аутор млађе генерације, Вељко Ненадић, основне студије је завршио у класи Исидоре Жебељан на Факултету музичке уметности у Београду, а тренутно је на докторским студијама у класи Драшка Аџића. Освојио је више од педесет награда на међународним композиторским такмичењима и фестивалима, а дела су му представљана у бројним европским земљама, Сједињеним Америчким Државама и Африци. Композиција Два става из 2022. године, састоји се од Емпромптија и става Perpetuum mobile, који међусобно контрастирају. Иако формално класична, музика у овом делу представља амалгам различитих израза, стилова и поетика – од Дебисија до Чика Корије. Дело је премијерно представљено на Међународном такмичењу Барток 2022. године у Будимпешти, када је освојило прву награду, а потом је изведено више од тридесет пута.
Потом следе Ноћне песме Светлане Савић, редовне професорке на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду. Циклус је компонован је на стхове Јелене Маринков, а настао је као поруџбина сопрана Мине Ковач Марковић која га сада изводи уз пратњу пијанисте Душана Марковића.
Емисију ће заокружити Багателе за виолончело и клавир Балаша Кечкеша. Овај мађарски аутор, који је један од само двојице композитора одабраних за менторски програм Фондације Петера Етвеша, написао је дело у жанру који је инспирисао ауторе од Бетовена до Куртага. Њхова лакоћа, сажетост, али и двомисленост и непредвидивост, инспирисале су га да проба да „ухвати тренутак”, али и да их испуни изражајношћу и оригиналним идејама.
Уредница емисије: Ивана Неимревић
Коментари