Божићна музика протестантске цркве у 18. веку

До половине 18. века назив „божићни ораторијум" усталио се или за опсежнију божићну кантату, или за колекцију неколико кантата које су извођене у данима божићних празника. Божићни ораторијум Јохана Хајнриха Ролеа припада првој групи дела и издваја се својим раскошним димензијама као и одликама које га драматуршки приближавају жанру ораторијума у строгом смислу: за разлику од уобичајених божићних кантата, солистима су у Ролеовом Божићном ораторијуму поверене алегоријске драмске улоге, а речитативи доносе сведени наратив о Исусовом рођењу. Поред тога, ораторијум започиње инструменталном синфонијом и у њему је протестантском коралу дато релативно мало простора. Посебно место у Ролеовој партитури заузимају ансамбл-нумере, у којима се инвентивно преплићу поетски стихови поверени различитим алегоријским ролама: најпре Молитве и Радости у дуету сопрана и алта, којима се затим придружује Поверење у терцету сопрана, алта и баса.

Немачки композитор Кристијан Аугуст Јакоби, рођен је у Грими 1688. године, као син тамошњег кантора, студирао је теологију и филозофију у оближњем Лајпцигу, а био је активан као оргуљаш и капелмастор у Витенбергу и Форсту. Од Јакобијевог опуса сачувано је тек девет црквених кантата, међу којима је и Божићна кантата Небо је поново отворено, која је писана као солистичко дело за тенора. Иако је број сачуваних дела овог композитора немали, она ипак указују на његов оригинални израз, као и на одређени утицај модерног Телемановог стила.

Срђан Атанасовски