Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Јернеј Лоренци је у овом часу не само водећи словеначки редитељ, него је и један од најцењенијих европских театарских стваралаца. Дакле, већ га и тај статус препоручује за учешће на сваком релативном позоришном фестивалу, а његово учешће на 51. БИТЕФ-у је срећна околност зато што нам је пружена прилика да на известан начин још једном „проверимо" Лоренцијеве актуелне редитељске капацитете, као и да се с његовом редитељском поетиком сретну и они који се до сада нису упознали са позоришним назорима овог ствараоца, који је још на 49. издању овог фестивала добио Политикину награду за режију.

Представа Библија, први покушај Драме Словенског народног гледалишча се својом темом савршено уклапа у мото овогодишњег београдског фестивала, који гласи „Епско путовање". Комад на сценски начин третира неке од кључних делова Старог завета - Псалме, Песму над песмама, Књигу проповедникову, Књигу пророка Језекиља и Књигу о Јову, што ће рећи управо неке од најзначајнијих текстова који, као делови епске структуре какву представља Библија, дефинишу саме корене цивилизације којој припадамо. Од идиличног, намерно успореног и сталоженог почетка, преко постепеног успостављања динамике која подразумева дефинисање драмских ликова, до тачке када кулминира сукоб са „Богом" и финалних сцена зрелог мирења са судбином, словеначки глумци сигурно реализују своје задатке исказујући све хистрионске квалитете које поседују. С друге стране, назнака садржана у наслову да је ово „први покушај" отвара могућности да овај сценски еп није коначна реч коју Лоренци има да каже о овој теми, оцењује Александар Милосављевић.

* * *

Царство небеско, копродукција Битеф театра и београдског Народног позоришта у Лоренцијевој инсценацији, бави се нашим митовима као контекстом који дефинише ментални склоп људи овог поднебља, а што на веома конкретан начин одређује нашу судбину па и наш актуелни поглед на свет. Ипак, српска епика је само један од извора, а Лоренци ће представу засновати кроз интимне исповести самих актера представе - глумаца, који се на самом почетку Царства небеског присећају како су се први пут, дакле још као деца, суочили с легендом о боју на Косову пољу, при чему је то најчешће било посредством епских песама и бака које су овим песмама успављивале унуке и распаљивале њихову машту. Другу врсту личног приступа видовданској бици из 1389. године понудиће несрећни српски витез који касно стиже на Косово. Причајући о свом накнадном херојству у боју с Турцима, након пораза српске војске, он ће наговестити још једну незаобилазну црту српског менталитета - хвалисавост, па ће тако наговестити и потоњу судбину легенди о страшном ратишту, ону коју ће доцније инструментализовати политика. Такав третман ће, наиме, личну трагедију учесника у бици и њихових ближњих, као и војни пораз претворити у накнадни тријумф у име „царства небеског".

Уредница циклуса Тања Мијовић.