Gradus ad Parnassum – пијанизам Муција Клементија и његових савременика

Ђакомо Готифредо Ферари, италијански композитор, пијаниста и педагог рођен 1763. године, припада генерацији аутора која је на прелазу из 18. у 19. век повезивала галантни стил са новим виртуозним пијанизмом везаним за Клементијев круг. Након школовања у Напуљу, Ферари се крајем осамдесетих година 18. века настанио у Лондону, где је провео највећи део живота и деловао као извођач, педагог и композитор. У његовим делима преплићу се утицаји Моцарта, Хајдна и италијанске оперске мелодике са технички захтевнијим клавирским слогом карактеристичним за лондонску школу.

Клементи је збирку три сонате опус 37 објавио 1798. године у Лондону, у периоду када свој композиторски рад све више усмерава ка новим техничким могућностима инструмената које развија његова радионица за производњу клавира. У овим сонатама Клементи посебно истражује нове звучне боје и проширени тонски опсег клавира, а важну улогу добија и употреба педала, чији је ефекат савременој публици морао звучати изразито ново и упечатљиво.

Фердинандо Турини, италијански композитор и оргуљаш рођен 1745. године у Ломбардији, школовао се у Венецији у кругу свог ујака Фердинанда Бертонија. Већи део живота био је активан као оргуљаш у Падови, а након Наполеонових ратова преселио се у Брешу, где се углавном посветио педагошком раду. Након што је у младости изгубио вид, Турини је наставио да компонује диктирајући своја дела, развијајући изразито личан стил у којем се преплићу позна чембалистичка традиција, рана пијанистичка фактура и наглашена експресивност.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић