Милош Јовановић и Ивана Крстић: Међународноправни статус НДХ (2)

Милош Јовановић и Ивана Крстић сматрају да питање да ли је НДХ била држава са становишта међународног права, носи са собом извесне политичке и правне последице. Наиме, уколико се може сматрати државом, онда и активности предузете током њеног постојања повлаче много већи степен одговорности. С друге стране, уколико се покаже да је НДХ била само инструмент сила Осовине, у том случају главну одговорност за акте сноси окупатор. Аутори истичу да су дуго постојала два опречна мишљења о овом питању. Међународноправни статус оспоравале су углавном комунистичке власти послератне Југославије, наводећи уз назив НДХ придев „такозвана". Хрватски интелектуалци су, пак, углавном указивали на то да је НДХ имала свој правни субјективитет и да јесте настала у ратним околностима, али као плод вишевековне борбе хрватског народа. Како би дошли до одговора на ово питање, Јовановић и Крстић испитују међународноправни статус НДХ из угла међународноправне активности, односно деловања дипломатских представништава, аката о међународним признањима, закључивања међународних уговора и приступања међународним организацијама. Они закључују да архивска грађа показује да је НДХ имала довољну самосталност у вођењу послова и константну тежњу да ту самосталност очува и повећа, те да се може сматрати државом са становишта међународног права у свом фактицитету. Међутим, аутори испитују и чињеницу да ли чин признања независности може бити противправан.

Уредница Оливера Нушић.