Владимир Милисављевић: Када су људи ницали из земље

Аутохтоност, појам који је могуће превести као самониклост, или староседелаштво, ипак је, како сугерише Владимир Милисављевић у својој књизи “Када су људи ницали из земље” најбоље оставити у грчком облику, јер аутохтоност садржи, напросто, непреводиве нијансе и преливе. Милисављевић полази од евиденције да је тај појам, у последњих неколико деценија, постао врло фреквентан како у теоријској, тако и у политичкој сфери. С једне стране значајни aутори су се подухватили рада на томе појму, откуд су изникли сјајни и утицајни радови како у филозофији, тако и у историографији, или антропологији. С друге стране, оне практичко-политичке, тај појам освојио је простор у коме настају спорења да ли он носи позитивна, или негативна својства. Милисављевиће се, у потрази за пореклом аутохотности, враћа у време када он настаје, дакле у стару Грчку, да би се, радећи пре свега на класичним текстовима, упустио у танану и, истовремено, моћну анализу. Кроз његов текст пролазе грчки писци, песници и, наравно, филозофи, пре свих и изнад свих – Платон. Милисављевића анализа Платона је – и ово се може рећи без превелике бојазни од грешке или претеривања – вероватно најбољи, а свакако најсамосвојнији текст о великом филозофу на српском језику.

И не само то. Иако највећи део књиге Милисављевић посвећује грчким изворима, на другој текстуалној равни он полемише и са савременим ауторима који су се бавили појмом аутохтоности – пре свега са сјајном француском историчарком Никол Лоро, али и са Жаком Деридом и Марселом Детјеном – и своју позицију у битним елементима супротставља њиховим перспективама. Због тога, у истоме покрету, добијамо и полемичко дело какво да готово не постоји у српској филозофској литератури, дело у којем се један домаћи аутор супротставља славним тумачењима, писаним нa великим јeзицима, а да ни једног тренутка не испадне из колосека академског жанра, да не склизне у политизован речник, или се препусти идеолошким ресантиманима. Ништа од тога. Од прве до последње странице Милисављевић одржава највиши могући квалитет извођења, консултује литературу са пет језика, рачунајући и старогрчке оригинале, и исписује књигу која ни по чему не заостаје за врхунским делима на француском, немачком, или енглеском (уосталом: било ком) језику. 

Књига Владимира Милисављевића, из које Трећи програм преноси делове, несумњиво је један од најбољих филозофских текстова који је написан на овом језику.

Милисављевићеву књигу објавиће издавачка кућа “Федон” из Београда.
Текст чита Ковиљка Панић
Уредник циклуса Иван Миленковић