Сузан Бак-Морс: Сагледавање капитала

„У време", каже ауторка, „када амбивалентно наслеђе етничког национализма поново израња на површину - често управо у оним групама које су заостале у новој глобалној економији - вреди нагласити да либерално-демократска традиција у историјском смислу не почива на политичком појму национализма, већ на економском појму колектива заснованог на деперсонализованој размени добара."

За тврдњу да "размена добара не означава ивицу заједнице", како је сматрао Карл Маркс, већ је „пре кадра да функционише као темељ колективног живота, било је потребно откриће да унутар политичког ентитета постоји нешто попут 'економије'. Том се открићу може ући у траг на једном нарочитом историјском месту: Европи (а посебно Енглеској и Француској) у време просветитељства ... Економија је, када је откривена, већ била капиталистичка, тако да је опис једног изискивао опис другог." Поимање напретка цивилизације "као неограниченог увећања броја предмета произведених за продају било је одлучујући тренутак модерности".

Сузан Бак-Морс указује, између осталог, да се Адам Смит у свом "Богатству народа" позивао "на традиционалне појмове грађанске врлине како би надоместио моралне недостатности закона политичке економије. Ово је слабо место у његовој мисли, зато што је грађанско друштво које он жели утемељено на начелима непријатељски настројеним према економском друштву које описује. Хегел је много консеквентије оцртао филозофске импликације политичке економије. У Хегеловим списима, антагонизам који је најпре предложио Смит, постаје плодоносан, заиста пресудан." Такође, "многе савремене расправе у јавној сфери неправедно занемарују Хегелов изворни увид да је грађанско друштво, као ‘модерно друштво', производ историјски специфичног облика економске међузависности, онога који прати сва начела логике коју је Смит описао."

У најави овог текста, издвајамо још само његов завршни део: "Филозофско, критичко виђење друштвеног тела онаквог каквим га производи глобална економија обезбеђује алтернативу политици обновљеног национализма. Такво алтернативно виђење има здраву предност по томе што одговара чињеницама, зато што је економска међузависност, а не етничка чистота оно што заиста значи у свету. Или је тако зато што су друштвене противречности које су навеле и Смита и Хегела да се ужурбано повуку у теологију (божја невидљива рука или Геист-ово лукавство ума) спремне да поново избију на површину, овога пута тако да угрозе саму институцију народа, чије богатство је откриће/изум економије требало да осигура?"

Уредник: Ђура Војновић