Александар Стевић: Грчка трагедија и политика жанра

Од 1987. године, када се појавила Поетика грчке трагедије Малколма Хита, критичко интересовање за друштвени и политички контекст, као и за друштвену функцију атинске трагедије, у потпуности је загосподарило расправама о грчкој драми. Теза о инхерентној политичности трагичког жанра можда није предмет консензуса, али је зато предмет средишње контроверзе у савременом проучавању трагедије. У ком смислу се може рећи да је грчка трагедија политички жанр, и шта уопште значи тврдња да један књижевни жанр врши политичку или идеолошку функцију? На који начин је трагедија условљена друштвеним оквиром Атине V века, и посебно, институционалним оквиром Великих Дионизија, градског фестивала на којем су трагедије приказиване?

Ако се и може тврдити да трагедија покреће витална политичка питања атинског друштва, на који начин она та питања артикулише и у каквој вези стоји са другим савременим дискурсима, укључујући реторику? Да ли трагедија само репродукује доминантну идеологију или је подрива? Како је могуће да драмске представе које су део државног култа буду суштински субверзивне? Напослетку, какав утицај друштвена укорењеност трагедије треба да има на методе њеног тумачења?

Због сложености и разноврсности историјске и теоријске аргументације, ова расправа представља посебно далекосежну и узбудљиву инстанцу дискусије о односу књижевности и онога што се традиционално назива историјским контекстом. У тексту Грчка трагедија и политика жанра Александар Стевић предочава основне методолошке координате ове расправе, објашњава њену генезу и анализира неке од кључних аргумената.

Текст чита Ковиљка Панић.
Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.