Франц Данци и концертантна музика

Крајем XVIII и почетком XIX века, на музичкој сцени Европе појавила се читава генерација виртуоза на дувачким инструментима. Овај период омеђен је, с једне стране, техничким иновацијама у конструкцији дувачких инструмената, посебно кларинета, које су омогућиле нови степен виртуозитета, и с друге стране, појавом Паганинија који успоставља нови тип виртуоза-инструменталисте, чији ће најпознатији представници бити пијанисти XIX века.

Иако ће критичари попут Ханслика касније са ниподаштавањем говорити о доминацији виртуоза на дувачким инструментима, несумњиво наслеђе овог периода чини велики корпус концертантних дела из пера водећих европских композитора у којима се на инвентиван начин спајају нове могућности дувачких инструмената, свежа идиоматична мелодика и нови, симфонијски стил. Један од инструмената који је доживео врхунац своје популарности крајем XVIII и почетком XIX века био је басетни рог, инструмент из породице кларинета, који се први пут појавио 60-их година XVIII века.

Басетни рог се најчешће транспонује ин Ф и има дужу цев од кларинета, што је у почетку било постигнуто прегибом у горњем делу цеви, као и кутијом на дну инструмента, на коју се надовезује широки метални левак, а у којој се цев више пута увија. Специфична боја је резултат тога што је ширина цеви код басетног рога већа него код кларинета, али, ипак, мања од модерног алт кларинета. Концерт за басетни рог, вероватно написан крајем 20-их година XIX века, проналазимо у опусу италијанског композитора Алесандра Роле. Активан превасходно у Милану, Рола је јединствен по томе што је почетком XIX века понудио спој италијанске инструменталне традиције и новог симфонизираног израза бечких композитора.

Данцијев Концерт за флауту у де-молу, опус 31, објављен око 1804. у Лајпцигу, потиче из минхенског периода стваралаштва овог композитора, када се композитор суочавао са многобројним проблемима приликом пласирања својих опера на сцени баварске престонице. Нови електор, Максимилијан IV Јозеф, који је ступио на престо 1799. године, имао је много мање симпатија према немачкој опери и улагао је мање новца у продукције, а Данци се суочио и са конкуренцијом других композитора и непријатељством дворског интенданта.

У истакнута остварења концертантне музике за дувачке инструменте Данцијевих савременика убраја се и Концерт за две хорне у Еф-дуру Фридриха Вита. Рођен у Нидерштетену, у Виртенбергу, овај немачки композитор је, након бројних путовања, највећи део своје каријере провео у Вирцбургу као дворски и позоришни капелмајстор. У његовом Концерту за две хорне посебно се издваја лагани став насловљен као романса, у којем композитор истражује експресивни тембр двеју соло хорни.

Аутор циклуса: Срђан Атанасовски