Трибине
Александар Павловић: Концепт непријатеља у српској традицији (2)
У другој вечерашњој емисији ТРИБИНЕ можете слушати снимак завршног дела излагања Александра Павловића "Враг и Турчин - приватни, теолошки и политички концепт непријатеља у српској традицији", које је одржано 20. фебруара у Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду.
Излагањем Враг и Турчин - приватни, теолошки и политички концепт непријатеља у српској традицији Александар Павловић настоји да идентификује три преломна момента у концептуализацији непријатеља у српској традицији. Први је ранонемањићки период када се формира концепт теолошког непријатеља, потом следи посткосовско раздобље у којем се теолошка концепција модификује у складу са новом друштвеном реалношћу и, најзад, време средине 19. века када се појам непријатеља коначно артикулише у облик правог политичког непријатеља у шмитовском смислу.
У другом делу излагања Александар Павловић разматра карактеристичне средњовековне текстове, као што су похвале и службе, писaнe у славу Кнеза Лазара непосредно после његове погибије на Косову Пољу. Иако се теолошки непријатељи сада појављују у конкретној историјској реалности као религијски други (Агарјани, Агарени, Турци итд), њихова концептуализација остаје превасходно теолошка, а Лазарева борба и погибија превасходно се вреднују из угла правоверности и мучеништва. Напокон, право политичко концептуализовање непријатеља у шмитовском смислу дешава се око половине 19. века, када фигура Турчина из религијско-теолошке све више прелази у политичку сферу и игра формативну улогу у обликовању политичког поља, што се илуструје примерима из усмене традиције и Његошевог Горског вијенца.
Уредница емисије Тања Мијовић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Мењажа")
.jpg "Несавршено савршено")
Коментари