Историјски снимци

Познати руски интерпретатор, богате концертне и студијске каријере, сматра се за једног од најзначајнијих виолончелиста друге половине 20. века. Поред извођачке и техничке изузетности, Ростропович је био познат по томе што је савременике инспирисао на стварање нових дела за виолончело. Премијерно је извео више од стотину композиција и тиме знатно обогатио литературу и тонске записе за овај интрумент. Ростропович је у послератној Русији упоредо градио успешну извођачку каријеру и предавао на Конзерваторијумима у Лењинграду и Москви. Педесетих година премијерно је изводио дела које су за њега писали Дмитриј Шостакович и Сергеј Прокофјев.

Почетак његове интернационалне каријере означили су наступи на Конзерваторијуму у Лијежу и у Западној Немачкој, 1963. и 1964. године. То је истовремено био почетак периода његове сарадње са европским композиторима, од којих је за будућу каријеру овог уметника најзначајнији Бенџамин Бритн. Композитор му је посветио Сонату за виолончело, три свите и Виолончело симфонију - дела која је Ростропович премијерно извео, а потом и снимио. Тада је започео плодну студијску каријеру управо захваљујући познанству са Бритном, који га је као корепетитор пратио на неким од првих снимака.

У вечерашњој емисији слушаћете тонске записе из 1982. и 1980. године на којима Мстислав Ростропович интерпретира њему посвећене композиције - Виолончело симфонију опус 68 Бенџамина Бритна и Концерт за виолончело и оркестар Витолда Лутославског.

Ауторка Марија Шорак