Електронски студио

Композиција Берија Шредера под називом Бароко инспирисана је звучним особеностима чембала, као што су перкусивност и богатство деликатних тембралних нијанси, а написана је у форми варијација. Из теме која траје један такт, композитор је настојао да семпловањем креира слојеве матрица чија се структура постепено мења кроз музички ток, од претежно мелодијских сегмената до комплекних хармонско-ритмичких матрица. Тако се за форму овог дела може рећи да сједињује идеју барокних варијација чија се структура постепено усложњава и минималистичког концепта репетитивности, који се у основи заснива на праћењу промена у оквиру понављајућег узорка.

Композиција Параптра за стерео траку Корта Липеа, из 1991. године, резултат је сложеног технолошког процеса дигиталне манипулације звуком. Сви звукови које је аутор употребио приликом израде дела одсвирани су на харфи или гитари, али се њихов изворни облик у делу тешко може препознати. Путем рачунарског програма Макс који управља рил-тајм процесором, звучним исечцима је измењена учесталост као и вредност амплитуде, а затим су хармонизовани и позиционирани у стерео панорами, такође дигиталним путем. Осим модификација ових параметара, динамичке перформансе семплова су такође процесуиране, те у укупној звучној слици најчешће сигнализарају границе сегмената форме.   

Остварење Чарлса Мејсона под називом Амалгам за обоу и траку припада подручју тзв. „живе електронике", будући да је фокус дела на непосредном односу човека и машине у реалном времену. Запис на траци јесте последица трагања за програмским алгоритмом чији ће звучни резултат бити сличан карактеристикама звука обое. Његове могућности су, с обзиром да се генерише у дигиталном окружењу, знатно веће него што је то случај са „природном" обоом, али ни подударност са „оригиналом" није потпуна, без обзира на одређене произвољности у матрици које повремено стварају такав утисак. С друге стране, обоиста на свом инструменту настоји да произведе звукове који су изван уобичајеног опсега инструмента, као што су вишезвуци, шумови и нетемперовани тонови. Ауторова интенција је била да се два различита извора звука што је могуће више прожму, чиме би се створио богат сонорни комплекс сачињен комплементарних звучних објеката.

Остварење Wordscapes Џорџа Тода је настало као резултат особене ауторове методе ре-синтезе звука. Дело се састоји из три целине - реч, вода и зелена идеја - од којих је свака заснована на овим изговореним речима чији се снимак трансфомише. Композитор затим разлаже звук на „фрејмове", чијом ре-синтезом мења тембралне особине звука стварајући притом потпуно нове структуре и објекте.

У емисији ћете још чути и дело под називом Упозорење ветру Џејмса Маберлија, написано за клавир и траку. Маберли је настојао да из звука клавира генерише запис на траци који би био допуна клавирском парту приликом извођења. Рапсодична форма дела демострира широке могућности овакве синтезе, будући да се клавир третира веома виртуозно, док звукови са траке доприносе ефектности динамике и техничких бравура.

Аутор емисије Милан Милојковић.