Мишел Фуко: Увод у мемоаре Еркулин Барбен

Еркулина Барбен или Алкесина (како су је ближњи звали) или Абел Барбен (која у својим текстовима себе назива и Алексином и Камиј) била је један од несрећних хероја потраге за идентитетом. Рођен/а као хермафродит, прву половину живота је провела као девојчица и дeвојка, а у другој је покушавао да прихвати идентитет мушкарца. Алексина је била одгајана као сиромашна и пристојна девојка у миљеу који је готово увек био искључиво женски и строго религиозан, све до мoмента када су два човека - један лекар и један свештеник - дошла до необичног открића да је она «уистину» млад мушкарац. У складу с тим, наметала се обавеза да, након правних поступака везаних за мењање грађанског статуса, лагано промени и пол. Али, Еркулина Барбен није била способна да прихвати нови идентитет и свој живот је окончала самоубиством.

Како пише Мишел Фуко, био бих у искушењу да ову причу назовем баналном да ме у томе не спречавају бар две или три ствари и, сходно томе, као окосницу користи текст Question médico-légale de l'identité Огиста Тардјеа [Auguste Tardieu] из 1860. године и причу A Scandal at the Convent Оскара Панице [Oscar Panizza] из 1893. Ове текстове Фуко поставља заједно јер оба припадају другој половини 19. века - оног века којег је тема хермафродита прогањала толико силно као што је 18. век прогањала тема трансвестита, као и због тога што нам они омогућавају да видимо какву је бразду ова мала провинцијска хроника, тешко чак и скандалозна, успела да остави у сећању свог несрећног главног јунака, у знању доктора, који су морали да се умешају, и у машти психијатра који је на сопствени начин отишао до властитог лудила.

Текст је преузет из књиге Herculine Barbin: Being the Recently Discovered Memoirs of a Nineteenth-century Hermaphrodite објављене 1980. године у издању Vintage Books Edition из Њујорка.

Превод с енглеског Александар Матковић.

Уредница Тања Мијовић.