Антологија српске музике
Друга симфонија и Први клавирски концерт Милана Ристића.
Ристић припада генерацији домаћих композитора - некадашњих прашких ђака - који су, након вишегодишње доминације социјалистичког реализма, током шесте деценије дали кључан допринос повратку модернистичком канону у српској музици. Ристићева Друга симфонија, компонована 1951. године, у том смислу се позиционира као манифестно дело послератног неокласицизма, стилског правца којим су током шесте деценије прошлог века субвертирани владајући принципи музичког соц-реализма. Сажетост и прегледност форме, економичност средстава, јасноћа мелодике и хармоније, транспарентна али звучна оркестрација карактеристике су које потврђују неокласичан лик овог остварења, повезујући га са класичном симфонијом Сергеја Прокофјева.
Први клавирски концерт још једно је у низу Ристићевих неокласичних остварења из педесетих година. Конципиран као сонатни циклус, открива сличност са музичким светом Друге симфоније; композиционо-технички је беспрекорно изграђен, а деоница клавира остварена је у токатном, местимично моторичном покрету. Ово дело је 1. марта 1955. године премијерно извела Нада-Ђорђевић-Коцић уз пратњу Београдске филхармоније под управом Ђуре Јакчића, а у емисији АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ МУЗИКЕ чућете је у тумачењу Наташе Дорјан и поменутог оркестра којим диригује Живојин Здравковић.
Аутор емисије: Стефан Цветковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари