Франц Данци и концертантна музика

Франц Данци рођен је у јуну 1763. године у Швецингену, у немачкој музичкој породици италијанског порекла. Његов отац, Иноченц Данци, био је виолончелиста у оркестру манхајмског електора, коме се и Франц Данци придружио са само 15 година, такође свирајући виолончело.  У току своје каријере Данци је био ангажован као капелмајстор у Минхену, Штутгарту и Карслруеу, посвећујући највише енергије својим операма, које представљају значајн доприсно успостављању озбиљне опере на немачком језику. Међутим, данас се као најпопуларнији део Данцијевог опуса издвајају његови концерти за дувачке инструменте - одликује их висока рафинираност и композициона умешност, идиоматична мелодика, али и конзервативан приступ форми. Типичан пример Данцијевог стваралаштва у овом жанру је његов други Концерт за фагот у Ф-дуру који карактерише смењивање лирских тема и виртуозних пасажа у првом ставу, те колористичка употреба хармоније; на месту финалног става концерта композитор је понудио виртуозну полонезу.

Године 1784. Данци је заменио свог оца на месту првог виолончелисте у дворском оркестру у Минхену, а крајем ове деценије започео је своју каријеру оперског композотора. Данци се 1790. оженио певачицом Маргаретом Маршанд, са којом је до 1796. путовао Европом посетивши Хамбург, Праг, Лајпциг, Фиренцу и Венецију. Из овог периода потиче Данцијев Концерт за хорну у Е-дуру, настао око 1790. године.

Међу Данцијевим савременицима - композиторима и виртуозима на дувачким инструментима - посебно место припада Францу Таушу. Овај композитор и кларинетиста, само годину дана старији од Данција, заслужан је за заснивање немачке кларинетске школе у којој је лепота тона била значајнија од бриљантне технике. Тауш је, као и Данци, био члан оркестра Манхајмског електора, а доцније је, као виртиуоз на кларинету, подузео више успешних турнеја. Године 1789. Тауш је добио намештење у окриљу Пруске краљевске породице, а 1806. основао је Конзерваторијум за дувачке инструменте у Берлину. У Таушовом Концерту за два кларинета у Б-дуру, опус 26, као посебно занимљиви издвајају се лагани увод за први став, у граве темпу, као и одсек другог, лаганог става, вођен попут дувачког квартета, у коме се двома солистима придружују прва хорна и први фагот из оркестра.

Аутор Срђан Атанасовски