18. век
Виолински концери из опуса 3 Мадалене Лауре Сирмен у извођењу виолинисткиње Пирошке Витаријус и барокног оркестра Саварија.
Ова композиторка, виолинисткиња и певачица, рођена је 1745. године у венецијанској породици Ломбардини, у којој се пре ње ниједан члан није бавио музиком. Само захваљујући сопственом труду и музичком умећу, ова млада венецијанка је примљена у Оспедале деи Мендиканти, другу значајну музичку образовну институцију у Венецији, где су се као и у Оспедале дела Пиета, школовале младе музичарке. Мадалена Лаура Сирмен је по свој прилици била изузетно добра виолинисткиња, јер јој је дозвољено да 1760. године отпутује у Падову, како би се усавршавала код Ђузепа Тартинија, а до данас је сачувана њихова преписка, која садржи и Тартинијеве драгоцене инструкције за свирање на виолини.
После 13 година проведених у Оспедалеу, Мадалена Ломбардини се удала за виолинисту и композитора Лодовика Сирмена, са којим је потом остварила низ успешних европских турнеја, наступајући 1768. године и на париским Духовним концертима. Том приликом у Паризу је штампано њених Шест гудачких квартета за које се претпоставља да су настали у периоду док ја ауторка живела у Венецији.
Композиције Мадалене Лауре Сирмен биле су познате оновременој публици широм Европе. Познато је да је дела ове ауторке слушао и млади Моцарт, јер је његов отац Леополд једном приликом записао: Након симфоније, гроф Чернин је одсвирао дивно компоновани концерт Сирменове.
Њена дела су сачувана у неколико објавјених збирки и више од 80 рукописа, те данас музиколози овој композиторки приписују 6 виолинских концерата, Сонату за виолину и клавир, 6 виолинских дуа, 7 гудачких трија и 6 гудачких квартета
Шест виолинских концерта из опуса 3 Сирменова је компоновала почетком осме деценије 18. века. Дела откривају снажан утицај Тартинија, а објављена су у Лондону и Амстердаму 1773. године. Као и у делима Вивалдија, Виолински концерти Мадалене Лауре Сирмен имају троставачну структуру, у којој је лагани став уоквирен оним у бржем темпу. Дела из опуса 3 су елегантна и грациозна и поседују јасне одлике надолазећег класичног стила - почетни ставови су засновани на разради два контрастна тематска материјала, док је лагани став кантабилнији, а завршни готово увек у форми ронда.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари