Антологија српске музике

Остварења Петра Стајића

У емисији АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ МУЗИКЕ чућете симфонијску поему "У ноћи", у извођењу Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд под управом Бојана Суђића, и Четврту симфонију или Симфонију за лимене дувачке инструменте и кларинет у интерпретацији кларинетисте Ернеста Ачкуна и чланова Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд којима диригује Младен Јагушт.

Петар Стајић је рођен 1915. године, а музику је учио у Музичкој школи у Београду (данашњој музичкој школи Мокрањац) на одсецима за композицију код Милоја Милојевића и клавир код Јелице Радовановић, где је дипломирао 1938. године. У овој установи радио је потом као професор клавира и теоријских предмета, а повремено је наступао као пијаниста и деловао као организатор. Био је један од оснивача Удружења композитора Србије. Богат композиторски опус Петра Стајића обухвата дела различитих жанрова, међу којима се нарочито истичу симфонијска остварења, концертантна музика за различите инструменте и клавирска дела.

Пошавши са радикалних позиција атоналности и додекафонске технике, Стајић је у каснијим делима ублажио свој музички израз, определивши се углавном за објективни, претежно полифони, а тонално слободно централизован језик неокласицизма.

У емисији АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ МУЗИКЕ можете чути симфонијску поему У ноћи, коју је Стајић компоновао 1957. године према истоименој приповетки Боре Станковића. Садржају ове приповетке - која говори о топлој летњој ноћи и девојци која, радећи на њиви, клоне од узбуђења чувши из даљине песму своје некадашње неостварене љубави - Стајић је приступио без инсистирања на музичком сликању појединости фабуле, већ у виду преплета упечатљивих тематских материјала који означавају различите карактере и расположења

За своју Четврту симфонију насталу 1962. године, Стајић је изабрао неконвенционалан инструментални састав - лимене дувачке инструменте и кларинет као облигатни соло-инструмент. Ово четвороставачно остварење, са ставовима који носе наслове Увертира, Серенада, Скерцо и Фуга, у већем делу свог музичког тока обилује полифонијом која кулминира у последњем ставу, док га хармонски план заснован на тоналитету само учвршћује у стилску сферу неокласицизма. Четврту симфонију или Симфонију за лимене дувачке инструменте и кларинет, како ју је композитор оригинално насловио, премијерно су извели чланови Београдске филхармоније и оркестра Дома ЈНА под управом Бранка Пајевића 26. децембра 1962. године.

Аутор емисије: Стефан Цветковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом