Путевима Локателијеве оперске трупе

Локатели је средином XVIII века руководио једном од најуспешнијих и најзапаженијих италијанских оперских трупа активних на подручју централне Европе. У јеку Седмогодишњег рата Локатели је 1757. године напустио Праг и заједно са својом трупом отишао у Русију, где ће остати до краја живота. Након што је 1762. године престао да буде управник опере на руском царском двору у Санкт-Петербургу, Локатели је наставио да ради као либретиста и импресарио. Посебно је била запажена његова серената Савет муза из 1763. године, коју је посветио рођендану нове царице, Катарине II Велике. Захваљујући овом делу, Локателију је било допуштено да управља једном од највиђенијих места забаве у Русији тог доба, Црвеном крчмом (Красниј кабачок) у Санкт-Петербургу. Пред крај живота Локатели је и даље писао либрета за кантате, а своју каријеру окончао је великим добротворним концертом у Санкт-Петербургу, 1783. године. У току Паизијеловог боравка на руском двору, Локатели је сарађивао и са овим италијанским композитором, а између осталог је написао и либрето за његову кантату Изненађење богова.

У току свог боравка на двору царице Катарине II Велике, од 1776. до 1783. године, Ђовани Паизијело је компоновао и премијерно поставио укупно дванаест сценских дела, од чега је седам било комичног карактера. Сматра се да је Паизијело заслужан за промену у укусу царице Катарине II Велике, која пре његових опера није гајила разумевање за комичну оперу. Ипак, комичне опере нису биле извођене на самом двору, већ у позоришту измештеном на Каменом острву, на делти реке Неве. Опере буфе које је Паизијело писао док је био у служби руске царице представљају врхунске домете овог жанра, а неке од њих, попут Севиљског берберина, убрзо су стекле европску популарност. У вечерашњој емисији слушаћете одломке из Паизијелове комичне опере Неочекивано венчање из 1779. године. Опера је писана на либрето Маркиз Нитков Пјетра Кјарија, који је првобитно поставио Балдасаре Галупи у Венецији, 1762. године. Најпопуларнији међу Кјаријевим либретима, овај текст доноси теме типичне за венецијаску оперу буфу Голдонијевог доба, попут исмевања племства и комичних забуна око закључивања брачних зарука.

Срђан Атанасовски