Музеј звука
Композиције за цимбал Ђерђа Куртага, Беле Бартока, Дмитрија Смољанског и Игора Стравинског.
Цимбал је кордофони инструмент који се састоји од већег трапезоидног резонатора на чијем врху су затегнуте металне жице, које дају звук уз помоћ удара палице. Инструмент је посебно популаран у Мађарској, где су успостављене значајне извођачке школе, а присутан је и у културама држава централне и источне Европе, као и широм Азије. У основи се разликују два типа цимбала. Традиционална, односно народна варијанта цимбала, регионално се именује и разликује према величини, штиму, броју жица, те начину држања или употребе палица. Концертни цимбал јесте стандардизована верзија овог инструмента који је произвео Јожеф Шунда у Будимпешти 1874. године. Опремљен је већим и чвршћим рамом, због стабилности, има шири тонски обим и хроматски штим, као и педалу за стишавање у циљу боље динамичке контроле. Поред мађарских композитора, запажена дела за цимбал остварили су Пјер Булез, Игор Стравински и Луј Андрисен.
У емисији МУЗЕЈ ЗВУКА слушаћете истакнуту мађарску интерпретаторку Марту Фабијан која изводи избор из збирке комада Игре Ђерђа Куртага, а потом минијатуре из збирке За децу Беле Бартока, у сарадњи са цимбалисткињом Агнеш Сокај, Регтајм за 11 инструмената Игора Стравинског и Концерт број 1 за цимбал и оркестар народних инструмената Дмитрија Смољанског.
Ауторка Марија Шолак
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари