Петер Слотердајк: Филозофски темпераменти

Средином деведесетих година Петер Слотердајк и издавачка кућа Diedrichs заједнички су осмислили пројекат алтернативне историје филозофије која би у облику читанки о најзначајнијим ауторима прошла велике етапе мишљења у старој и новој Европи. „Идеја је", пише Слотердајк, „тада несумњиво била ношена и жељом да се разбукталој баналности, која је била карактеристична за немачки fin-de-ciècle, дâ интелектуални контрациклични сигнал. Новина овог подухвата састојала се у одлуци да се реч дâ самим меродавним ауторима. Као издавачима и посредницима изворних филозофских текстова, било нам је највише стало да поткопамо превласт секундарне литературе која се одавно стара о томе да се дословни текст изворних мисли свуда изгуби иза непробојних велова од коментара и коментара на коментаре. Оријентишући се на саме текстове, желели смо да широј публици омогућимо приступ оригиналној филозофској мисли и, ништа мање важно, да онима који студирају филозофију као академску дисциплину, понудимо алтернативу свуда доминирајућим "уводима". Моје уверење је било - и још увек јесте - да не може бити увода у филозофију, већ да филозофска дисциплина од првог минута мора сама да се представи, најпре као начин мишљења, а потом као начин живљења.

Пројекат је захваљујући доброј сарадњи између издавача и уредника брзо попримио конкретан облик и велики број изврсних научника био је у њега толико уверен, да су изразили спремност да преузму одабирање и представљање примарних текстова. За само неколико година настала је серија која је представљала ништа мање него филозофску библиотеку у малом. Те књиге су убрзо нашле свој пут до читалаца, а са поновљеним издањима у виду џепне књиге, стигле су до широке публике. Само два од планираних томова - и то мени баш посебно прирасли за срце, Хајдегерова читанка и Адорнов зборник - нису остварена због правних потешкоћа. Запрепашћујуће је било сазнати да власници Хајдегеровог и Адорновог наследства користе предност свог монопола да спече објављивање избора из њихових дела који су сачинили водећи зналци.

Збирка уредничких чланака уз поједине томове у овој књижици изазивала је ефекат који првобитно није био планиран, а сада ипак ствара извесну веродостојност: на сопствено изненађење примећујем да овде сабране вињете о мислиоцима износе нешто као смислену комбинацију - не историју филозофије, али ипак галерију студија карактера и интелектуалних портрета који показују колико је Ниче био у праву, тврдећи да су сви филозофски системи увек донекле били и мемоари и исповести филозофа, којих аутори нису ни били свесни. Не може се порећи да је избор аутора био повезан са неизбежним фактором неправде. Избегавајући самовољу, држали смо се средине између нужности и личне склоности.

Наслов ове збирке очигледна је алузија на Фихтеов добро познат афоризам: од тога какав сте човек зависи коју филозофију бирате. Тиме је хтео да каже да ће се кротке природе одлучивати за натуралистички систем који оправдава њихову сервилност, док ће се самоуверени људи машити система слободе. Ово запажање је истинито до дана данашњег.

Надам се да сам овим малим студијама показао да скала филозофских темперамената сеже далеко изван два супротна типа кротких и самоуверених субјеката. Та скала је растегнута као логосом осветљена душа, за коју Хераклит тврди да је немогуће досегнути јој границе, маколико далеко ишли."

Уредник циклуса Иван Миленковић