петак, 22.02.2013, 21:50 -> 17:11
štampajХроника Трећег програма
Можете слушати осврт Петра Јончића на филм Срдана Голубовића "Кругови", текст Ивана Радосављевића "Бег из раља жанровског одређења" написан поводом књиге Ласла Блашковића "Посмртна маска", као и осврт Радомира Путника на монографију о Марислaву Радисављевићу под насловом "Маре у лабораторији живота и режије" приређивача Слободана Крстића.
Нови филм Срдана Голубовића Кругови премијерно је приказан на 63. Филмском фестивалу у Берлину где је добио награду Екуменског жирија. Филм је инспирисан истинитим догађајем: репортажа о храбром и хуманом српском војнику Срђану Алексићу, који је настрадао бранећи Бошњака од својих сународника, послужила је сценаристима Срђану Кољевићу и Милени Поти Кољевић као повод да напишу нову причу у којој се комбинују стварна и фиктивна дешавања. Како коментарише Петар Јончић, кроз филм је уочљиво инсистирање на мотивима „кривице и покајања, као и на конфликтном животном питању «шта би било кад би било», што је све заједно преточено у драматичну причу која није сама себи сврха".
* * *
У издавачкој кући Архипелаг из Београда прошле године је објављена књига Ласла Блашковића Посмртна маска. У тексту Бег из раља жанровског одређења Иван Радосављевић се супротставља одредници «пикарски роман» која стоји испод наслова овог дела, сматрајући да би оно подједнако успешно могло да се одреди и као «квазидневник»: „Посмртној масци уопште није потребно да се поштапа романескним жезлом. Ово је опуштена, паметна, иронична и духовита, шармантно непретенциозна књига. Као и увек, Блашковић је изванредан стилиста. Епизоде из нараторовог живота често су варљиво стишане и једноставне, те неочекивано, лагано и из другог плана читаоца суочавају са комплексним ликовима, тескобним ситуацијама и емоционалним ломовима. Неке друге, које директно говоре о питањима живота и смрти, суспрегнуте су и депатетизоване мешавином хумора и хладне, клиничке објективности. Неспутаност строгошћу форме бива све очигледнија са сваким поглављем, и јасно је да стоји у изванредном складу с Блашковићевим стваралачким нервом", пише Радосављевић.
* * *
Недавно је у издању Нишког културног центра објављена монографија Маре у лабораторији живота и режије коју је приредио Слободан Крстић. Маре је надимак редитеља, театролога и позоришног педагога Марислaва Радисављевића који је свој радни век провео у нишком Народном позоришту, одакле је повремено био и отпуштан. Како се у исцрпној документацији монографије наводи, овај стваралац је остварио 60 позоришних, 10 радијских и 9 телевизијских режија и написао је 25 радова за филм (у које спадају сценарија, есеји и филмске критике), као и 46 театролошких огледа. Како закључује Радомир Путник, „реч је о позоришном зналцу, који је за кратког живота урадио много, али који је могао и далеко више. Није Марислав Радисављевић једини уметник који је снагу потрошио у борби са средином коју највише воли".
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари