Музика за филм "Потомци"

Овај амерички синеаста, најпознатији по остварењима Избори из 1999, Све о Шмиту из 2002. и Странпутице, из 2004. године, овога пута се одлучује за екранизацију романа младе хавајске ауторке Кауи Харт Хемингс. Као и остали Пејнови филмови који се издвајају особеним црним хумором и сатиричним приказима савременог америчког друштва, и остварење Потомци представља необичан портрет породице, брака и заједнице, прожет хумором и трагедијом.

Саундтрек за овај филм представља пажљиво и зналачки начињен избор из хавајске, махом традиционалне музике, старијег и новијег датума, а на албуму се појављују неки од најзначајнијих хавајских музичара различитих генерација, међу којима су Габи Пахинуи, Реј Кејн, Кеола Беамер, Сони Чилингворт и Денис Камакахи.

Идеја за овакву музичку потку, потекла је од самог редитеља који је у једном интервјуу изјавио следеће: „Када сам први чуо музику Габија Пахинуија - док смо преслушавали бројне музичке предлоге за саундтрек филма Потомци осетио сам  исто узбуђење  као када сам се - још као 18-годишњак - први пут сусрео са култним албумом Kind of blue Мајлса Дејвиса."

При избору музике за филм Потомци, значајну улогу је имао и Џеј Џанкер, професор на катедри за етномузикологију Хавајског универзитета, који је разјаснио неке од тешко разумљивих слојева одабраних традиционалних нумера, њихове бројне метафоре, као и начине на које су ове песме директно везане за одређене локације на самом острву. 

Кључни елемент целог саундтрека јесте хавајска слек-ки гитара - традиционални инструмента овог острва, чији је звук веома специфичан и препознатљив. Своје име, ова варијанта хавајске гитаре дугује пре свега нестандардном начину штимовања, али уједно означава и сам стил свирања, који између осталог укључује низ других разноврсних техника. Сматрајући да су меланхолија, топлина, понекад и туга, неке од главних карактеристика, хавајски слек-ки звук је врло често поређен и са португалским фадом.

Уредница емисије: Светлана Матовић