Сублимне фреквенције
Албум "Гитара и глас" канадског експерименталног гитаристе и кантаутора Ерика Шеноа, који је прошле године објавила дискографска кућа "Констелације".
Каријера овог уметника је започела у познатом панк бенду Флег Кемп из Торонта почетком 90-их година, али се Шено окренуо проширењу свог музичког вокабулара наступајући у бројним саставима посвећеним импровизованој, авант-фолк, џез и савременој музици. Од 2006. године Шено се бави стварањем особеног света песме, у којима спаја екстове високе ерудиције са јединственом гитарском техником. У погледу музичких утицаја, Шено се показује као добар познавалац поп и фолк традиције, али и средњовековне и савремене музике. Албум Гитара и глас поседује ригорозну структуру у којој се смењују дугачке, рапсодичне вокалне нумере и краће инструменталне нумере испуњене звуком гитаре која се свира гудалом. Ерик Шено доживљава албум Гитара и глас као пример уметности баладе. Џез, музика за ансамбл виола, шкотски фолклор, нојз, поп и барокни утицаји се стапају у једно током песама. На самом прагу између звучног експеримента и импровизације својствене певачима традиционалне музике, Шеноове баладе звуче потпуно другачије од целокупног корпуса кантауторске музике на енглеском језику. У погледу инструменталних нумера Шено инсистира да оне нису интерлудијуми, оне су баладе као што су то и певане песме. Мелодијске фразе су говорног порекла. У њима се чудноватост романтичног исказује кроз психоделични објектив.
Уредница емисије: Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари