Хроника Трећег програма

У вечерашњој емисији можете слушати осврт Славише Костића на књигу Слободана Жуњића „Логика и теологија. Дијалектика Јована Дамаскина у византијској и српској филозофији”, као и осврт Памеле М. Ли на Једанаести Бијенале у Хавани.

Студија Слободана Жуњића Логика и теологија. Дијалектика Јована Дамаскина у византијској и српској филозофији обајвљена је крајем прошле године у издавачкој кући Отачник из Београда. Књига је написана на основу вишегодишњег истраживачког рада који је аутор отпочео 1975. године, а довршен је у лето 1996. Како кометарише Славиша Костић, својим оригинлним приступом Жуњић је покушао да укаже на постојање засебне византијске филозофије, да појасни позитиван однос између теологије и филозофије какву налазимо у Византији, те да прикаже завидну филозофску свест код Срба у средњем веку. Окосница књиге је Дамаскинова  Дијалектика која заправо представља први том његовог компендијума под називом Источник. Сходно томе, Жуњић у Прологу своје књиге описује време и околности под којима је настало ово дело, а потом следе поглавља Сусрет вере и појма, Логика као органон догматике, Изучавање филозофије у Византији и Дамаскинов лук српске филозофије. Посебан значај књиге је у томе што је, описујући и анализирајући рецепцију Аристотелове мисли у византијској филозофији, Жуњић начинио не само својеврсну пролегомену за византијску теологију, већ и поуздан водич и кроз тадашњу филозофију на овим просторима.

*     *     *

Једанаести Бијенале у Хавани одржан је крајем прошле године, а за организацију је био задужен кустоски тим Centro de Arte Contemporaneo Vilfredo Lama на челу са Хорхеом Фернандезом Торесом, уметничким директором овог културног цетра и самог Бијенала. Како нас обавештава Памела М. Ли, најпроминентнија изложба у овом региону, установљена 1984. године, овом приликом је била постављена на веома разноликим локацијама - у главним пролазима и тихим улицама града, у османестовековној колонијалној тврђави Grand Theatro de la Habana, у затвору San Karlos de la Kabanja, по зидинама дуж морске обале. На бијеналу је излагало више од стотину позваних уметника и уметничких група из четрдесет земаља света, а посебан акценат је био на афричким, азијским и европским радовима и пројекима.

Текст, преузет из новембарског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница емисије Тања Мијовић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом