Годишњице
Путевима Локателијеве оперске трупе
Поводом 300 година од рођења Ђованија Батисте Локателија, италијанског либретисте и импресарија, у току фебруара приређујемо циклус емисија у коме ћемо пратити путовања и репертоар његове оперске трупе. У првој емисији слушаћете одломке из опере Аеције Кристофа Глука.
Локатели је средином XVIII века руководио једном од најуспешнијих и најзапаженијих италијанских оперских трупа које су биле активне на подручју централне Европе и Русије. Путујуће оперске трупе су у првој половини XVIII века биле кључни механизам за интернационализацију италијанског оперског израза, у периоду када је још увек мали број музичких центара западне, централне и северне Европе имао сталне продукције италијанске опере. Локатели је рођен у Милану или Венецији, 7. јануара 1713. године, а своју каријеру започео је као члан оперске трупе Пјетра Мињотија, која је била активна у Немачкој, Чешкој, а превасходно у Аустији. Након што је 40-их година XVIII века остварио низ успешних либрета, Локатели је засновао сопствену трупу и закупио градско позориште у Прагу, у периоду од 1748. до 1757. године.
Локателијева оперска трупа издвајала се скупим и импресивним продукцијама, те одличним певачима, међу којима су биле Роза Коста, Катарина Фумагали, као и Локателијева супруга Ђована дела Стела. У неколико сезона, Локатели је као капелмајстора ангажовао Кристофа Глука, који је у том периоду интензивно путовао и сарађивао са низом оперских кућа у Италији и средњој Европи. Глук је за Локателијеву трупу у Прагу написао две нове озбиљне опере: оперу Аеције из 1750. године и оперу Хипсипила из 1752, а поставио је и верзију своје раније опере, Хипермнестра.
Опера Аеције (на италијанском: Ecio) Кристофа Глука, писана на либрето Пјетра Метастазија, коју је Локателијева трупа премијерно извела 1750. године у Прагу, припада композиторовом првом стваралачком периоду, у коме се још увек не назиру структурни елементи потоње реформе опере серије. Глук се у овом сценском остварењу држао стандардних решења италијанске озбиљне опере, чија је динамика радње била условљена смењивањем речитатива и арија, а музичко тежиште било је на елаборираним аријама главних протагониста у да капо форми. Посебна пажња посвећивана је нумерама којима се окончавају поједини чинови опере: реч је, по правилу, о опсежним аријама или ансамблима.
Опера започиње тријумфом генерала Флавија Аеција у Риму, након што је поразио Атилу, који император Валентијан III посматра са подозрењем. Валентијанов повереник Максимус обећава императору брак са његовом ћерком Фулвијом, упркос томе што зна за љубав Аеција и Фулвије. Радња опере надаље прати Фулвијину љубав према Аецију, коју она у другом чину више не може да сакрије од императора Валентијана, као и заверу Максимуса против Валентијана коју ће Аеције раскринкати и као награду ипак заслужити Фулвијину руку.
Аутор циклуса: Срђан Атанасовски
Коментари