Вокална лирика

Јозеф Мартин Краус је остао упамћен и по надимку „Шведски Моцарт”, рођен је у немачком граду Милтенбергу на Мајни 1756, исте године када и велики бечки класичар. Надживео је Моцарта само годину дана, јер је преминуо са 36 година 15. децембра 1792. у Стокхолму. Иако се је Краус на универзитету у Гетингену завршио студије права, сусрет са литерарним делима насталим под утицајем Штурм унд Дранг стила, окренули су овог младића у правцу најпре књижевног стваралаштва а потом и музике. На предлог пријатеља из Шведске, Краус је отишао на двор краља Густава III, великог љубитеља уметности, који је 1771. године у шведској престоници основао Музичку академију. Позиција дворског диригента, коју је Краус добио после успеха његове опере Просерпина, укључивала је и четворогодишње усавршавање, те је наредних година композитор посећивао водеће европске музичке престонице како би стекао неопходна знања. Током ових путовања, компоновао је готово све своје симфоније, од којих  сачувано 12. Приликом сусрета са Хајдном на имању Естерхазијевих, стари мајстор је изјавио: „Симфонија коју је Краус за мене написао у Бечу биће сматрана ремек-делом у вековима који долазе”.

У својим песмама Краус је користио текстове на шест различитих језика: данском, немачкој, холандском, италијанском, француском и шведском, а у вечерашњој емисији слушаћете оне написане на његовом матерњем језику - немачком. Већина песама написана је на стихове Матијаса Калудијуса, аутора песме Смрт и девојка, коју ће касније користити и Шуберт. Иако је остао запамћен пре свега по овој драматичној и тужној песми, Клаудијус је био песник који је често опевао мале животне радости, од прославе лепог дана, израстања новог зубића или духовите песме у част кромпира.

Уредница Ивана Неимаревић