Георг Фридрих Хендл: Агрипина (2. чин)

Главне улоге тумаче сопран Ан Халенберг као Агрипина, сопран Рената Прокупић као Нерон, бас Жоао Фернандеш као Палас, контратенор Жозе Лемос као Нарцис, бас Геворг Григоријан као Лезбо, контраалт Кристина Хамарстрем као Отон, сопран Елена Цалагова као Попеја, бас Умберто Кјумо као Клаудије. Хором и оркестром Фламанске опере диригује Пол МекКриш.

У другом чину Палас и Нарцис схватају да их је Агрипина преварила како би подржали Нерона у Сенату и одлучују да раскину све односе са њом. Отон је нервозан због предстојећег крунисања, а убрзо му се придружују и остали главни ликови. Сви ишчекују тријумфални улазак Клаудија, коме свако од њих прилази како би изразио почаст. Но, цар хладно одбија Отона и оптужује га да је издајник. Отон је очајан и обраћа се Агрипини, Попеји и Нерону за помоћ, али они га сви одбијају остављајући га збуњеног и самог. Ипак, Попеја је дирнута болом свог бившег љубавника и пита се није ли, ипак, невин. Због тога она пада у лажни сан, а када јој се Отон приближи, она се претвара да говори у сну и тада му открива оно што јој је Агрипина рекла. Отон, пак, стално оповргава оптужбе и успева да убеди Попеју да ју је Агрипина преварила. Она обећава да ће се осветити, али је Нерон изненађује својом неочекиваном љубавном изјавом. Агрипина која је изгубила подршку Паласа и Нарциса, ипак успева да убеди Клудија да Отон још увек планира да узурпира његов трон. Због тога га саветује да треба да стане на пут Отоновим амбицијама и да абдицира у име Нерона. Клаудије, жељан да буде сам са Попејом, пристаје.

Уредница Ксенија Стевановић