Антологија српске музике
Пети концерт за виолину и оркестар и Серенада за гудачки оркестар Петра Стојановића.
Својим обимним опусом, Петар Стојановић је српску музику обогатио наслеђем средњоевропског музичког романтизма. Међу великим формама, посебну пажњу Стојановић је посвећивао инструменталним концертима. Пети концерт за виолину и оркестар у Де-дуру опус 78 из 1944. године представља једно од његових најпопуларнијих дела. Ефектног солистичког парта, концерт се стилски ослања на барокне узоре пропуштене кроз романтичарску призму. Тежиште троставачног сонатног циклуса, Стојановић је поставио на први став за којим следе распевана Арија и Рондо. Концерт је премијерно извео виолиниста Бранко Пајевић 9. октобра 1949. године, уз пратњу оркестра Министарства железница под управом Жељка Страка, док ће у емисији бити представљен снимак Бранка Пајевића и Словеначке филхармоније којом је дириговао Само Хубад.
Писана без већих претензија, приступачна и помало сентиментална а формално и технички углађена, музика Серенаде за гудачки оркестар и флауту соло у Ге-дуру, опус 112, јасно одаје да су јој корени у ауторовим успоменама из младости - у безбрижној бечкој атмосфери из доба око 1900. године Ово четвороставачно дело писано током 1950. године, премијеру је имало у студију Радио Београда 19. априла 1951. године. Серенаду за гудачки оркестар ћете чути у извођењу флаутисте Франца Граселија и чланова Београдског камерног оркестра под управом Радивоја Спасића.
Аутор емисије: Стефан Цветковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари