Музика за оргуље
Слушаћете „Оргуљску симфонију број 2", опус 13 у Де-дуру Шарл-Марије Видора.
Овај француски композитор одрастао је у оргуљашкој породици, те је од најраније младости био веома везан за овај инструмент. Са 24 године постао је помоћник Камија Сен Санса на месту оргуљаша у париској цркви Мадлен, да би ускоро, на препоруку овог композитора, као и Шарла Гуноа, добио место главног оргуљаша цркве Сан Сулпис. На овом месту Видор је остао наредне 64 године, док га на 1933. године није наследио Марсел Дипре.
Иако је Видор компоновао дела за различите инструменте, ансамбле, чак 4 опере и балет, највећи део његовог опуса чине дела за оргуље. Међу њима се издваја десет оргуљских симфонија, које су уједно и његов најзначајнији допринос корпусу музике за оргуље. Прва четири дела овог жанра која су објављена под ознаком опуса 13 заправо више личе на свите, а сам Видор је користио термин «збирка» да би описао ова рана дела. У њима композитор тек проналази свој аутентични израз, крећући се ка префињенијој контрапунктској техници и бољем коришћењу свих могућности оргуља.
Коментари