Грамофонија

Ово издање представља прави југословенски производ. Иако је сам снимак словеначке производње, постпродукција и израда винила су поверене загребачком Југотону, а омот је штампан у Београду. Чини се да је у овом случају сарадња између ових центара резултирала квалитетним издањем, које не испољава видљиве слабости ни у једном од својих аспеката, што се за плоче произведене у СФРЈ не може увек рећи.

Озим је солиста који очито зна како да конципира студијску интерпретацију, коју су чланови оркестра у оба случаја верно следили. Без усиљености и сувишног уживљавања у тумачење, Озим је својим гудалом извајао стабилну тонску скулптуру, која је ослобођена концертних маниризама, нарочито на подручју динамике. Диригентско вођство како Хубада, тако и Водичка, засновано је на доследном читању нотног записа, уз потпуно уважавање интерпретативне стратегије солисте.

У продукцијском смислу би било значајно открити колики је утицај на звучни квалитет самог снимка оставила израда винила, будући да он није произведен у кући у којој је забележен снимак, што није био чест случај у бившој Југославији. Иако се може рећи да су снимци у издању ЗПК РТЉ били у неким аспектима професионалније остварени од оних из других домаћих дискографских кућа, нарочито по питању баланса и чистоће звука, не може се рећи да је оригинални снимак изгубио на квалитету услед овог продукцијског трансфера. Напротив, читава плоча се одликује прегледном просторношћу што је значајно истаћи имајући у виду честе веома комплексне звучне текстуре у овом делима. Баланс је такође врло доследно спроведен, док се једина замерка може упутити на рачун ширине тембралног спектра који је чини услед слабијег квалитета пластике и бразди остао нешто сведенији него што би се очекивало. 

Аутор Милан Манојловић