Антологија српске музике

Међу остварењима која је Душан Радић компоновао током педесетих година прошлог века, посебно место заузима кантата Ћеле Кула - епско виђење у четири певања за солисте, мушки хор и оркестар. Дело је написано на стихове Васка Попе, инспирисане херојском погибијом српских устаника на Чегру, 1809. године. Позадина овог историјског догађаја заснива се на неуспеху српских војника да се одупру надирању Турака, услед чега су, непомирљиви са поразом, дигли у ваздух и себе и нападаче. Од њихових одрубљених глава Турци су потом саградили застрашујући споменик. Потресни Попини стихови који одишу епиком народне поезије, добили су Радићеву музичку интерпретацију која се, међутим, не заснива на призивању фолклорних идиома, нити националног музичког колорита већ, напротив, на модернистичком неокласичном изразу у којем се местимично могу препознати и референце на композионе поступке Даријуса Мијоа.

У четири става који носе наслове Црни Ђорђе, Ружа над Чегром, Запевка и Ћеле кула, Радић је уз помоћ мушког хора и редукованог оркестра - који чине гудачки и лимени дувачки инструменти, клавир, харфа и удараљке - постигао звучност оштрих контура и крепког израза, потенцирајући тиме монументалност трагичне епске визије. У последњем ставу, Радић је на веома инвентиван начин, употребом кастањета и удараљки приказао ироничан смех лобања убијених устаника, које у својој заједничкој песми пркосно довикују самој смрти речи „Можеш ли нам шта" и „Чекамо те чудо".

Аутор: Стефан Цветковић