Жан Жене: Чудо руже (одломци романа)

Жан Жене, велики француски писац, један је из плејаде чудних и величанствених ликова који су живели своју књижевност и који су од свог живота начинили књижевност - велику, тескобну, моћну књижевност. Жене је био један од оних ретких ликова код кога је немогуће - дословно немогуће - повући границу између живота и књижевности, између реалности и уметности, између „факције" и „фикције". Оно што је Жене живео, то је писао. Оно што је писао - то је живео. Чудо руже, у изванредном преводу Александре Манчић, сведочанство је о том невероватном књижевном кентауру, бићу које је до пола човек, од пола чиста књижевност.

У такозваном животу Жене је зарађивао тако што је крао. Био је, дакле, лопов. Кокто је приметио: лош лопов. Стално су га, наиме, хватали и добар део слободног времена провео је у затвору. Лош лопов, казао је Кокто, али и додао: изванредан писац. Своје затворске дане описао је у неколико сјајних књига. „Чудо руже" једна је од њих, с тим што у овом тексту Жене не пише само о својим затворским данима и својој махнитој затворској заљубљености - а у огромној литератури о љубави ово је несумњиво једно од најстраснијих, прустовски исцрпних и кортасаровски упечатљивих описа љубави, описа онога што се не може описати - већ потанко описује и извођење својих лоповских радњи, са све психолошким преливима о којима поштен свет попут нас ни не сања да постоје.

Али, можда најинтензивније од свега у овоме роману јесте тај запањујући напор да, свему упркос - упркос друштву, упркос своме занату, упркос затвору, упркос неоствареној љубави и, никако не на последњем месту, упркос самоме себи – остане доследан, потпуно непоткупљив и на један виши начин – слободан.

Циклус ИЗ РУКОПИСА почели смо текстом преводитељке Александре Манчић О чему пише Жан Жене? у којем смо сазнали основне податке о овом великом француском писцу, прожете изванредно одабраним детаљима из његове нестварне биографије, али и рефлексијама које нам отварају скривене улазе у Женеово дело.

Уредник циклуса Иван Миленковић.