Имагинарни пејзажи - Брајан Ино

На албуму се налазе четири амбијенталне композиције које су биле пуштане као звучне инсталације у уметничким галеријама и терминалима аеродрома. Ова дела поручила је велика галерија палате Венарија у Торину. У склопу промоције новог албума пионира електроакустике, организоване су слушалачке сесије у Лондону, Њујорку и Сиднеју, а такође су и путници на токијском Ханеда аеродрому могли да чују албум пре његовог званичног објављивања.

Критичка рецепција новог Иновог остварења је генерално позитивна. Критичари, али публика, уочили су сличности са првим, чисто амбијенталним, остварењем овог аутора Дискретна музика из 1975. године, односно са остварењем Четвртак поподне из 1985. године, који је познат по томе да садржи само једну нумеру у трајању од 60 минута, а која је забележена користећи могућности тада нове технологије чувања звука - компакт диска.  Албум Лукс, Брајан Ино је остварио уз учешће Лија Ејбрахамса на Муг гитари и Нел Кечпол која свира виолу и виолину. 

Као и у ранијим делима, Ино користи ограничен број звукова које утапа једне у друге, стварајући наизглед статичну целину. Но, унутар звучне масе налазе се бројне микро промене и минуциознан рад са временском димензијом, чиме се ствара стално променљив, флуидан и свеж музички ток медитативног лучног ткања. Четири композиције са албума Лукс се утапају једна у другу, без видљивих резова, стварајући јединствени временско-акустички пејзаж који траје 75 минута. Албум Лукс је изузетан пример Иновог дугорочног уметничког циља да својим звучним структурама жели да промени утисак о простору, "бојећи" атмосферу без референци на неки појединачан догађај или причу. По речима критичара Џејсона Хелера, Лукс је моћно отелотворење једног од највећих парадокса Иновог стваралаштва, а то је да је његова музика направљена за специфична места, а да истовремено не хвата ништа од тог простора, не евоцира ништа, и довољно је порозна да кроз себе пропусти широку палету емоција.

Уредница Ксенија Стевановић