Хроника Трећег програма

На сцени Мадленијанума у Земуну 9. децембра премијерно је изведен мјузикл Ребека, чији су аутори сценариста и писац Михаел Кунце и композитор Силвестер Леваи. Као литерарни предложак за овај мјузикл аутори су користили истоимени роман Дафне ди Морије из 1939. године, једно од најпопуларнијих књижевних остварења тога доба. Како пише Милена Пешић, у реализацији мјузикла покренут је целокупан извођачки потенцијал «Мадленијанума», предвођен редитељем Небојшом Брадићем. Са искуством представе «Јадници» из 2007. године, Брaдић је без експериментисања на плану форме, примењујући благо стилизовани реaлистички проседе, успео да постигне склад и чврсто јединство свих елемената извођења. Лик Ребеке тумачила је Катарина Гојковић, улогу сопрана добила је Бранислава Подрумац, а главног мушког лика играо је Иван Босиљчић. У оквиру мјузикла изведено је 27 нумера, а оркестром, сачињеним од 28 музичара, дириговао је Ђорђе Станковић.    

*     *     *

Издавачка кућа Архипелаг из Београда објавила је прошле године роман Ратка Дангубића Moving Day. Како сазнајемо на самом почетку текста, Дан селидбе или Дан за пресељење, како би у преводу гласио наслов новог Дангубићевог романа, односи се на њујоршки обичај да један дан у години буде посвећен свима који имају потребу да промене место пребивалшта, и то не само у просторном већ и у метафоричком смислу. Протагониста је српски исељеник који се из Њујорка враћа у Србију како би сахранио оца, последњег члана најуже породице. Основу приповедне ситуације Иван Радосављевић описује речима: пред њим је и одлука о коначном пресељењу - хоће ли раскинути сваку преосталу везу са отаџбином и вратити се у Америку где га чекају жена и ћерка да би се тамо коначно и неопозиво скрасио, или ће дозволити да му носталгија, сећање и фантомско осећање припадности разоре климав брак, задржавајући га једном ногом у окружење којем уистину скоро ни по чему више не припада.

*     *     *

Нова књига Бојана Јовановића Антологија снова недавно је објављена у издању Службеног гласника из Београда. Како нас обавештава Анђелка Цвијић, реч је о књизи снова у књижевности, тј. о такозваним «креативним сновима» који су своје сневаче «довели» до вредних уметничких дела. Књига је подељена у три дела, те се у првом Снови у кижевној аури наводи избор из књижевних дела са мотивима сна, попут оног из Епа о Гилгамешу, Пенелопиног сна из Хомерове Одисеје, Татјаниног сна из Пушкиновог Евгенија Оњегина и тако даље. Други део књиге носи наслов Снови на јави и ту аутор пише о визијама, сањарењима и несаницама Сведенборга, Кафке, Хесеа, Буњуела, Игоа, Андрића; док у трећем Од записа до жанра Јовановић наводи аутентичне снове у облику у којем су их написали сами сневачи, попут Маргарит Јурснеар, Владана Радовановића, Љубомира Симовића, Проте Матеје Ненадовића, Милорада Павића и других.

Уредница емисије Тања Мијовић.