Електронски студио

Као један од пионира технике луповања, Билент Арел је током шездесетих година учествовао у већем броју пројеката израде електро-акустичких уређаја и студија. Основну карактеристику његовог стваралаштва из овог периода представља рад са траком и у том подручју је Арел постигао своја најзначајнија остварења. Једно од њих је и дело Стерео електронска музика из 1961. године, које, поред за то време фасцинирајућег третмана двоканалне продукције, садржи и веома живописан синтетички звучни садржај.

Анимус II Јакоба Друкмана, написан за мецосопран, двојицу перкусиониста и траку, замишљен је као ритуална церемонија пре-цивилизацијског друштва. Сонорност дела је веома сугестивна и читав музички потенцијал се заправо развија из опонашања конкретних звукова и аудитивне гестикулације. На траци је забележен сав „музички" материјал дела, док су извођачи на сцени уједно и глумци, те је њихово учешће у укупној структури звука у функцији театарске радње.  

Композиција за синтисајзер Милтона Бебита је настала на почетку његове каријере и у њој се аутор фокусира на тоталну контролу свих звучних параметара. Иако је приликом синтезе звука детерминисаност нужна, Бебит је настојао да као главни садржај свог дела постави управо вид организације звучности, пре него само звучање. Због тога се у овој композицији супротстављају различито обликоване контрапунктске деонице чија се кохерентност унутар структуре одржава помоћу препознатљивих склопова звучних параметара.

Аутор емисије Милан Милојковић