Ласло Вегел: Неопланта или Обећана земља (роман)

„Неопланта" је, наравно, латински назив за Нови Сад, а Ласло Вегел, новосадски писац, исписује интимну, субјективну, ироничну и самоироничну (дакле вегеловску) историју савременог Новог Сада, ослањајући се пре свега на своје сећање, на приче, на згоде и незгоде, дакле на све оно што, из перспективе науке, нема вредност документа, али што је најважнија, можда и једина грађа једнога писца. Ако је, уз то, реч о сјајном, расном писцу попут Вегела, та се грађа прелива у текст који ствара упечатљив читалачки доживљај.

Кроз Вегелов роман дефилује поворка ликова који су међусобно лабаво повезани, њихови односи условљени су местом (Новим Садом) у којем живе, а судбине догађајима који их носе, које они стварају, или чијом жртвом падају. Утолико овај роман не бежи од политике која је обликовала судбине људи, чак и када су политички догађаји тек позадина испред које промичу ликови.

Вегелов текст нема структуру класичног романа, ту није реч о једној причи која се, меандрирајући, враћа на главни ток. Јединство радње - или мноштва радњи - држи, опет, сам град, Нови Сад, а ненаметљиви приповедач појављује се готово као тихи сведок, записничар који само бележи оно што види. То је, разуме се, привид, јер пишчева ненаметљивост, његова „невидљивост" у ткиву романа, сведочанство је списатељског мајсторства, језичке сигурности коју на српски, већ пословично сјајно, преноси Арпад Вицко.

Циклус уредили Радмила Глигић и Иван Миленковић