Мајстори барока – Матијас Векман

Матијас Векман је рођен  1616. године у Турингији. Данас се сматра једним од најзначајњих композитора који су стварали у Хамбургу у XVII веку. Наиме, године 1655. тријумфално је победио на конкурсу за положај оргуљаша при цркви Светог Јакоба у Хамбургу. У овом моћном граду, Векман је постао централна личност ионако богатог музичког живота. Године 1660. основао је славни Колегијум музикум, који је подржавала целокупна елита Хамбурга. Овај ансамбл је одржавао концерте једном недељно у трпезарији катедрале, а његови чланови су били сви водећи музичари града, као и неколицина аматера. Изводили су најновију и најбољу музику из свих делова Европе, а данас се овај ансамбл сматра зачетком стварања карактеристичног "немачког барокног стила". Матијас Векман је остао на челу хамбуршког музичког живота све до своје смрти 1674. године.

Своје изузетно музичко образовање Матијас Векман дугује томе што га је његов отац, Јакоб, иначе веома образовани песник и свештеник, 1627. године представио и препоручио Хајнриху Шицу. Тако је Матијас Векман постао члан дворског дечачког хора у Дрездену, а Шиц је лично подучавао талентованог младића. Године 1633. на подстицај свог учитеља, а захваљујући стипендији коју је добио од принца-електора Саксоније, Векман је отишао у Хамбург где га је умећу свирања оргуља подучавао познати Јакоб Преторијус. Такође, у том граду похађао је часове и код Хајнриха Шајдемана. По завршетку студија, вратио се у Дрезден где је постао оргуљаш дворске капеле. У периоду од 1643. до 1647. године радио је на данском двору, где га је послао принц-електор, чиме је избегао тешке услове у којима су се нашли музичари са дрезденског двора у време Тридесетогодишњег рата. После потписивања Вестфалског мира, Матијас Векман се враћа у Дрезден, где сусреће и Јакоба Фробергера са којим успоставља дугогодишње пријатељство.

Године 1663. црна сенка се надвила на Хамбургом, када је град био захваћен епидемијом куге. Том приликом Векман је поред брата изгубио и двојицу пријатеља и колега - свог учитеља Шајдемана и Томаса Зелеа, кантора свих хамбуршких цркви. Три духовна концерта које представљамо у вечерашњој емисији написани су управо те 1663. године и изражавају тугу и бол над несрећном судбином града и његових становника. 

Уредница Ксенија Стевановић