Клавирске метаморфозе
Клавирске сонате Салватореа Шарина изводе Шај Воснер, Оскар Пицо и Николас Хоџис.
Највећи утицај на стваралаштво Салватореа Шарина имала је поетика Луиђија Нона, једног од водећих авангардних италијанских композитора у периоду после Другог светског рата. Бављење електронском музиком инспирисало га је да истражује пун звучни потенцијал стандардних музичких инструмената, осмишљавајући најразличитије начине добијања тона на њима. Током седамдесетих година напустио је комплексне текстуре са обиљем музичког материјала, у корист излагања прочишћених, изолованих, необичних звукова које је окруживала тишина. Поља тишине постају важан део музичке структуре, а према композиторовим речима постоји једна ствар без које уживање у звуку не би имало смисла, а то је интензитет тишине.
Опус Салватореа Шарина укључује бројна дела за камерне ансамбле, неколико опера и дела која припадају музичком позоришту, као и велики број композиција за клавир. Поред истраживања деликатних начина продукције звука, његову музику карактерише и пародирање и преиспитивање музичког наслеђа, што укључује и америчке популарне песме.
Ауторка емисије Бранка Поповић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари