Хроника Трећег програма

Редитељ, костимограф и сценограф Сашо Миленовски, заједно са драматуршкињом  Наташом Крстић, поставио је на сцену комад у којем су протагонисти ликови из најзначајнијих српских драма. Тако се у представи Ниш-екс-прес појављују ликови из Покондирене тикве, Лаже и паралаже, Коштане, Зоне Замфирове, Госпође министарке, Сумњивог лица, Путујућег позоришта Шопаловић и других, а ту су и јунаци из Бурета барута и из Крлежиних текстова. Радња представе се одвија у аутобусу којим протагонисти намеравају да отпутују са Балкана у Европску унију, носећи са собом терет наслеђа и менталитета. Како пише Спасоје Миловановић, ликови имају таман толико међусобних односа да могу да се подсмехну или запрете једни другима...чиме се представа разлаже на микросукобе који постају лајтмотив једног новог метафизичког погледа на прошлост и садашњост.

*     *     *

Са филмског фестивала одржаног од 10. до 17. новембра у Фиренци Дејан Петровић пише о филмовима Игора Безиновића Блокада и Серђа Трифоа Пут за Португал. Радња докуметарног филм Блокада, који је приказан у оквиру програма Balkan Florence Express, заснованa је на динамичном описивању догађаја везаних за студентске демонстрације на загребачком Филозофском факултету 2009. године. Трифоов филм Пут за Португал, са Маријом де Медеирош у главној улози, прати судбину украјинске емигранткиње која би да се придружи свом мужу који, премда је школовани лекар, већ неколико година ради као физички радник у Португалији. Упркос законским прописима, јунакиња због бирократских препрека бива депортована у Украјину, али у епилогу ипак сазнајемо да је успела да емигрира у другом покушају, неколико месеци касније.

*     *     *

Загребачка издавачка кућа Даф недавно је објавила књигу Џулијана Бека Живот театра, коју су с енглеског превеле Биљана Ромић и Ивана Барбарић Стража. Како коментарише Радомир Путник, имена Џулијана Бека и његове партнерке у животу и позоришту, Џудит Малине, представљају синониме за Ливинг театар, водеће америчко авангардно позориште које је деловало у другој половини 20. века. Књига Живот позоришта осликава суштину промишљања позоришне уметности онако како је види један од најзначајнијих авангардиста; Бекови записи откривају рад Ливинг театра изнутра, из самог језгра одакле се рађао нови и другачији однос према позоришној уметности и њеној друштвеној обавези. При томе, утопијски карактер Бековог списа не умањује његов пионирски, истраживачки и откривалачки значај у дефинисању путева којима ће се позоришна уметност упутити крајем 20. и почетком 21. века, закључује Радомир Путник.

Уредница емисије Тања Мијовић.