Грамофонија

Велика достигнућа Едвина Фишера су пре свега била везана за поље пијанизама или, нешто касније, за педагошки рад. Међутим, овај значајни интерпретатор дела Баха, Бетовена и Брамса, који је славу стекао у „златно доба радија", средином прошлог века, био је такође, веома посвећен диригент. Иако су његова тумачења великих дела немачке музике преношена уживо широм Европе, Фишерови записи у студију су тек у зрелом добу овог уметника достигли своје потпуно остварење. Он је био један од првих пијаниста који су увиђали разлику између снимања и „живог" радијског извођења музике. То се огледа у начину конципирања интерпретације. Снимци његових радијских преноса као да рачунају на слушаоца поред пријемника чија је пажња усмерена ка самом звуку који испуњава његов приватни амбијент. То се уочава у нешто умеренијим темпима, сведенијој динамици у корист јасноће излагања музичког садржаја. Међутим, када су почетком педесетих продуценти И Ем Ај-а понудили Фишеру тада најбоље студијске услове, његова извођачка поетика је почела да испољава нове одлике. Детаљно планирање драматургије протицања клавирског звука, Фишер је почео да применује и на оркестар, тумачећи деоницу генерал-баса, али и све чешће стојећи за пултом. Са нешто мање разумевања за слушалачке навике, овај велики пијаниста је чини се настојао да класична дела представи демонстрирајући управо тоталитет тадашњих технолошких искустава, уз уважавање захтева које традиционална звучност ансамбла поставља пред сниматеље.

Аутор емисије Милан Милојковић