Хроника Трећег програма

Самостална изложба Росе Барбе Free Post Mersey Tunels била је отворена у Ликовној галерији Културног центра Београда од 19. октобра до 9. новембра. Ова ументница, која тренутно живи у Берлину а пореклом је са Сицилије, позната је београдској публици по својим филмовима Да видим и Дуг пут приказаним и награђеним на 51. Октобарском салону. Како коментарише Долорес Станојевић, осим бројних филмова који показују њено интересовање за необичне ситуације и места, те личне хипотезе које приликом својих путовања поставља и истражује, рад Росе Барбе карактеристичан је и по тежњи да се филму приступи скулпторски, те да га рашчлани на елементе како би на тај начин добила нове покретне објекте. Скулпторално-звучна инсталација Free Post Mersey Tunels састављена је од испреплeтаних металних цеви, чији су крајеви излазили на улицу и преносили звуке из дубине града, сведочећи на известан начин да је и сам град жив.

*   *   *

Са филмског фестивала одржаног од 9. до 15. новембра у Братислави Дејан Петровић пише о остварењима Томаса Винтенберга Лов и Кена Лоуча Анђеоски део. Филм Лов је напета драма о средовечном наставнику чију прилично пријатну свакодневицу прекида оптужба девојчице за сексуално узнемиравање, након чега му се живот претвара у прави пакао - остаје без посла, околина га презире, а дојучерашњи пријатељи и познаници ће га брутално физички напасти. По речима Дејана Петровића, приказ индивидуалне и колективне психологије, те подложност група свакој врсти (дез)информација и пропаганде, управо је задивљујући, чему свакако доприноси и изузетна глума Мадса Микелсена који је за ову улогу добио прву награду фестивала у Кану. С друге стране, филм Анђеоски део је солидан и допадљив приказ авантура и сналажљивости британске радничке класе, али по квалитету ипак заостаје за ранијим Лоучовим филмовима.

*   *   *

Осамнаести Бијеналe у Сиднеју, на којем је приказано више од 100 радова 88 уметника и колаборативних група, одржан је под слоганом Сви наши односи. Намера куратора, Катрин де Зегер и Џералда Макмастера, била је да посетиоце упознају са «променљивом стварношћу» и да истраживањем «интерсубјективности» испуне важан задатак представљања колективне композиције или новог Gesamtkunstwerka». Бијенале је обухватао више тематских циклуса и био је одржан на више локација, а Емили Кормак посебну пажњу посвећује циклусима (Без)коначна плава планета који је представљен у Уметничкој галерији Новог Јужног Велса, Могућа композиција у Музеју савремене уметности Аустралије, потом Каo изнад, као испод постављеном у Пристаништу 2/3, као и циклусу Приче, чула и сфере изложеном на Острву какадуа. Текст, преузет из септембраског броја часописа Фриз, превела је с енглеског Нада Сеферовић.

Уредница емисије Тања Мијовић.