Бритн: Ратни реквијем

Своје најзначајније и најобимније вокално-инструментално дело, Бритн је компоновао током 1961. године, а довршио јануара следеће године. Повод за ову поруџбину било је освећење нове Катедрале у Ковентрију, изграђене након што је стара грађевина из 14. века уништена током бомбардовања 1940. године. Тако је 1962. године организован уметнички фестивал, на којем је вече пре Бритновог монументалног дела, први пут изведена и Типитова опера Краљ Пријам.

Као изразити пацифиста, Бритн је био изузетно надахнут овом поруџбином, посебно јер му је остављена потпуна слобода да изабере какво ће дело написати. Он се одлучио за традиционални латински текст мисе за мртве, проткан стиховима 9 песама енглеског песника Вилфреда Овена, који је и сам погинуо 1918. године, а који се данас сматра једним од најзначајнијих ратних песника. Бритн је дело посветио четворици својих пријатеља, од којих су тројица настрадали током рата.

Бритнова првобитна идеја, била је да солисти буду Рускиња - сопран Галина Вишњевскаја, Немац - баритон Дитрих Фишер Дискау, те Енглез - тенор Питер Пирс, како би још више нагласио идеју уједињења и мира. Међутим, руске власти су забраниле Вишњевској да наступи на премијери, те је улогу, за свега десетак дана припремила Хедер Харпер.

Интересантно је напоменути да је први снимак овог дела, који је већ годину дана након премијере начињен са Галином Вишњевскајом, Питером Пирсом и Дитером Фишером Дискауом у Лондону, за свега 5 месеци продат у 200000 примерака, што је било готово невероватно за неко савремено класично остварење.  

Сам Бритн је нагласио да је у свој Ратни реквијем инкорпорирао стилске карактеристике разних других стваралаца који су пре њега компоновали Реквијем, пре свега Ђузепа Вердија. 

У свом делу, Бритн је извођачки ансамбл поделио у три групе: прву чине соло сопран, хор и пун оркестар; у другој се баритон и тенор удружују са камерним оркестром, док мушки хор прати звук оргуља. Групе се међусобно смењују или прожимају, коначно се уједињујући тек у самој завршници Бритновог монументалног остварења. Сопран, мешовити и мушки хор певају на латински текст мисе за мртве, док тенор и баритон доносе Овенове стихове. 

Ратни реквијем је први пут изведен 30. маја 1962. године, под диригентском палицом композитора. Премијера је била потпуни тријумф, а сама композиција, овенчана хвалама како од стране критике тако и публике, још тада је проглашена ремек делом савремене музике.

Након премијере, Бритн је писао својој сести: „Надам се да ће људи мало поразмислити...", а на насловној страни своје партитуре цитарао је Овенове речи: „Моја тема је рат, и штета коју он наноси. Поезија је у тој штети... Све што песник може да учини, је да упозори."

Уредница емисије Светлана Матовић