Франц Шрекер: Трагач за благом (2)

Ово дело је премијерно изведено у Франкфурту 1920. године, када је доживело велики успех. Напоменимо да је до 1925. године, опера постављена чак 354 пута у 50 различитих градова.

Франц Шрекер је у својим делима спајао симболизам, експресионистичку естетику, јасне еротске алузије и концепцију тоталног музичког театра. На плану музичког језика његов стил је еклектичан. Ради се о споју тековина тадашњег модернизма бечке школе, романтизма штраусовског типа, експеримената на пољу музичке боје, а све то унутар проширеног тоналитета и изузетно широко схваћених хармонских односа. Шрекеров језик је склон хомофонији, плени изузетно детаљним колористичким решењима, док на вокалном плану композитор негује гипки ариозо.

У трећем чину Елс и Елис проводе ноћ заједно. Он је забринут јер без лауте не може да пронађе изгубљено краљичино благо. Елс обећава да ће му донети благо уколико је не буде питао како је до њега дошла. Она се појављује украшена краљичиним драгуљима, које му предаје у зору. На двору се слави повратак краљичиног блага, а са њима и њене лепоте и младости. У сред световкине ипак се открива Елсина кривица, иако Елис покушава да је заштити. Крчмарева ћерка је осуђена на смрт на ломачи. Ипак од погубљења је спашава дворска луда и тражи да му девојка буде уручена као награда за то што је пронашао драгуље. У епилогу опере, дворска луда позива Елиса да дође у његову усамљену колибу у шуми. Елс се налази на самрти, а минстрел јој пева лепу баладу о бајковитој палати где ће заједно пронаћи највеће од свих блага.

Главне улоге тумаче: Тејл Фавејтс као Краљ, Грејем Кларк као Дворска луда, Рејмон Вери као Елис, Мануела Ул као Елс и Гордон Гиц као Алби. Хором и оркестром Холандске опере диригује Марк Албрехт.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић