Дела каталонског композитора Роберта Герхарда

Иако је у својим делима често упућивао на земљу из које долази, Герхардови родитељи су пореклом били Немци, те је и његово васпитање, бар у време раног детињства било интернационално. Још у раној младости скренуо је на себе пажњу својим талентом и постао ученик неких од најзначајнијих шпанских композитора, попут Енрикеа Гранадоса и Мануела де Фаље, код којих је учио клавир. И поред националног усмерења његовог стваралаштва, Герхард средином треће деценије XX века постаје једини ученик Арнолда Шенберга са Пиринејског полуострва. Након повратка у Барселону 1928. године, активира се на подручју организације и промоције нове музике, те успева да домаћој публици представи Шенбергова и Вебернова дела, пружајући јој прилику и да непосредно упозна ове ствараоце током њихове посете Каталонији. По избијању грађанског рата, Герхард стаје на страну републиканаца и заузима висок положај у тадашњој каталонској влади као саветник министра културе. Међутим, после слома републиканске власти, он бива принуђен да свој живот настави у изгнанству, те бежи најпре у Француску, а затим и у Кембриџ, где ће остати до краја живота. Фашистички режим у Шпанији је забранио извођење Герхардове музике. Рехабилитација овог аутора и његовог стваралаштва уследила је после његове смрти, 1970. године.

Роберто Герхард је у егзилу наставио свој стваралачки рад, пишући композиције које су пажњу критичара привукле пре свега инвентивним музичким језиком, али и друштвеним и политичким ангажманом. Деликатан спој дванаесттонске технике и каталонског фолклора у Герхардовом стваралаштву, чини се, није био тек плакатно удовољавање обема доминантим стваралачким тенденцијама средине прошлог века, већ пре резултат револуционарног полета који је подразумавао жељу да се шпанско друштво ослободи традиционалних конзервативних стега и прикључи европским напредним струјањима као њихов интегрални део, јасно профилисаног идентитета и порекла.

Поред симфонијских остварења, балета Дон Кихот и опере Дуења, значајно место у Герхардовом опусу заузима и кантата Куга инспирисана романом Албера Камија. Напетост, иронија, гротеска и апсурд којима је засићен литерарни предложак, дају подстрек трагању за што непосреднијим музичким изразом, који ће бацити ново светло на „природу" колективне свести, али и индивидуе у ситуацији сталне претње смрћу, готово без могућности да се на њу свесно утиче. 

Аутор емисије Милан Милојковић