Остварења Паула Десауа

Биографија Паула Десауа на веома занимљив начин илуструје турбулентна збивања током протеклог столећа. Након детињства и младости проведене у Хамбургу, Десау је веома рано почео свој професионални ангажман. Будући да је пореклом из музичке породице, стекао је веома широко стручно образовање, а како је углавном био везан за грађанску средину, занимале су га и друштвене теме. Тако се већ у овом периоду суочио са питањима односа високе и популарне уметности, што ће остати једна од константи његовог стваралаштва. Средином двадесетих година га је, као и многе припаднике те генерације, фасцинирао филм, са којим постиже и прве своје међународне успехе, пишући музику за рано Дизнијево анимирано остварење Алиса у земљи цртаних филмова. Крајем треће и почетком четврте деценије остварује значајнију афирмацију и у својој земљи, постајући капелмајстор у Берлинској опери којом је тада руководио Бруно Валтер. Активизам левичара у Вајмарској републици све више утиче на његово стваралаштво, што резултира интересовањем за драмска и књижевна остварења Бертолта Брехта. Идеје овог писца ће остати стожер Десауове поетике до краја живота.

Доласком нациста на власт, Десау бежи у Француску, где се под утицајем Ренеа Лајбовица заинтересовао за додекафонске принципе компоновања. Паралелно са проучавањем савремених техника, интензивирао је и свој друштвено-политички ангажман, пишући велики број радничких и револуционарних песама, међу којима је најпознатија No pasaran, која је постала незванична химна анархистичке борбе током грађанског рата у Шпанији. Пред почетак Другог светског рата се сели у САД, где живи најпре у Њујорку а затим и у Холивуду. Тамо се сусреће са немачким имигрантима, са којима разрађује своја напредна стремљења. Како би их што успешније реализовао, сели се по завршетку рата у Источни Берлин где у новој држави заузима значајне културне позиције. Инспирисан Брехтом, у овом периоду Десау настоји да пре свега учини тековине музичке историје доступнијим ширим слојевима друштва, али се снажно залаже и за афирмацију нове музике, промовишући делатност левичара западног блока, као што су Луиђи Ноно и Ханс Вернер Хенце. Након Брехтове смрти 1956. године, написао је композицију за оркестар у спомен на великог књижевника, која представља парадигму Десауовог зрелог композиционог усмерења. Оно подразумева ослањање на „позитивне" тековине музичке историје, свест о савременим кретањима, али и друштвени активизам, критику и настојање да се уметношћу допринесе револуционарној борби.

Аутор емисије Милан Милојковић